НАДА МАРИЋ, ЈОШ ЈЕДНА СА ЦРНЕ ЛИСТЕ ДИРЕКТОРИЦЕ БАЊЕ ЈУНАКОВИЋ

 

ЈА САМ ОВДЕ БОГ И МОГУ ДА ТЕ ПРЕМЕСТИМ ГДЕ ХОЋУ!

 

Помоћна радница у кухињи Бање „Јунаковић“, Нада Марић, како каже, ни сама тачно не може да се сети зашто се и како нашла на „црној листи“ директорице Драгане Мрђенов, али врло добро памти сва њена вређања, понижавања и шиканирања,због којих је на лековима за смирење и тренутно се лечи у дневној болници сомборског одељења неуропсихијатрије. Осим тога, пре два и по месецаје сачекало ново решење о премештају – у вешерај!

У исповести за Нове апатинске новине, наводи да за 12 година рада у Бањи никада није била на боловању, иако је била веома болесна и једва преживела веома тешку гинеколошку операцију, након које је упозорена да се чува дизања терета, упала, прехлада.

-Знала је то шефица кухиње и, кад су разговарале о прерасподели радних места, напоменула је то директорици, на шта јој је она само одбрусила „А шта ће јој бити ако дигне нешто тешко, ионако је све доле извадила!“. Шефица ми је пренела њене речи које су је, како је сама рекла, шокирале. Отплакала сам, али прећутала, шта ћу, треба ми посао, започиње Нада своју исповест.

Недуго након ових увредљивих речи, како каже, дошла је у прилику да упита директорицу како је, као доктор и жена, могла тако нешто да изговори.

-Уместо извињења, добила сам салву нових увреда, уз питање знам ли ја ко је она овде? „Ја сам овде Бог. Треба да ти буде јасно да мени овде не може нико ништа. И сутра могу да те преместим где ја хоћу“, одбрусила ми је, каже.

Ове речи су је, како каже, толико потресле и са високим притиском је, са бањске медицине, упућена на Хитну службу Дома здравља у Апатину, где јој је указана помоћ и саветовано боловање.

-Обратила сам се, писменом изјавом, Синдикату. Са још осморо колега, који су такође били изложени њеној свакодневној тортури. Уместо да добијем заштиту, наше изјаве су фотокопиране и предате директорици. Тек је онда почела права хајка, како лично, тако и преко неколико лажних профила на Фејсбуку, где сам називана свакаквим погрдним именима и тако, месецима. Све сам уредно копирала и предала у сомборско тужилаштво, које ево и после пола године, ћути. Ја сам и даље, углавном, на боловању, на лековима за смирење и сталним терапијама у дневној болници сомборске неуропсихијатрије.

Уз све ово, Нади је, пре око два и по месеца уручено и решење о премештају из кухиње у– вешерај! Колегесу је упозориле да је под сталном „присмотром“, да се прати шта ради и са ким и о чему прича. Такође, каже, сви су добили забрану да комуницирају са њом, по цену тога да и сами дођу на директорицину „црну листу“. Такође су упозорени да нико не сме да лајкује објаве суграђанина, који јој је својим писањем опасно стао „на жуљ“, јер ће бити санкционисани.

-Најстрашније је било кад је стала на врата кухиње и продерала се да ће нам контролисати све телефоне и тачно знати коме се жалимо на њу, због чега ћемо бити кажњени и, дословце, додала: „Нисте ни свесни са ким имате посла, п...а вам материна!“, каже Нада и закључује да је мали број радника Бање који није пустио сузу због директоричиних речи, али да већина и даље ћути, плашећи се њене одмазде.

 

Ј.Миљуш