Данас се навршава 17 година од формалног гашења Јавног предузећа Информативни центар „Глас комуне“. Тог, 28. априла, запосленима је речено да покупе своје личне ствари и напусте просторије, у које се већ, усељавао приватни медиј.

Радио Апатин, чији предајник је искључен 31. августа 2008. године, је постојао пуних 39 година и био једна од три најстарије радио станице у Војводини. У моменту гашења, новине „Глас комуне“ су имале дужу традицију, пуних 48 година. Недељама је, пре тога, у Апатину, Сонти и Пригревици потписивана петиција против гашења ових медија, која је добила подршкау преко 4.000 грађана. Нажалост, без успеха.

И поред масовне подршке народа, власт је одлучила друкчије, јер им се могло (као и данас). Угасила је Информативни центар „Глас комуне“, тек пар месеци пре него што је исти тај Информативни центар добио суд, што је жалба на одлуку Радиодифузне организације о губитку фреквенције УСВОЈЕНА и што је ускоро стигла и друга (тражена) фреквенција за нашу општину коју би добио Радио Апатин, (да није био већ угашен) и која би за све запослене значила - живот.

Није то интересовало власт. Слутећи да ће расплет бити управо такав да Радио добије фреквенцију и настави да ради, убрзали су гашење.

„Вадили су се“ да се медији морају приватизовати. Неки ни данас нису. Неки јесу. Запослени у Радио Апатину нису добили шансу ни за то. Једноставно, Радио је избрисан из свих регистара и, као јавно предузеће, угашен.

Два приватна, власт дебело плаћа са буџета. По конкурсима. За неке „пројекте“. Какве, по којим критеријума и колико, кога брига. Уосталом, сви су задовољни – и купци „информација“ и продавци. Све је под контролом!

Међутим, Апатин и Апатинци памте...

Свој радио и своје новине. Којима су веровали и које су слушали и читали. Са којима су делили и среће и туге, и неизвесности ратних година и страхове током бомбардовања и радости венчања, рођендана, војничких испраћаја и одговоре на питања која сами нису могли да поставе, и подршку у неправдама, штрајковима, приватизацији, губитку посла, хуманитарним акцијама, спортским успесима, животу.

Радио није преживео. Ни новине. Али истина јесте. И увек ће...

Ј.М.