УПЛАШЕНА БАКА

Бака коју негујем пре више од две године, напунила је 93. Свакодневно имамо исти, уобичајени ритуал. Око девет увече сместим је у кревет, наравно, пре тога дам јој таблету за спавање. Њена соба је у приземљу, моја на спрату. Кад је сместим одем у своје одаје, укључим телевизор или причам телефоном...

И то вече је тако кренуло. Причала сам са ћерком, била је већ прошла поноћ, све је утихнуло... Одједном, врата собе се отворише. Премрла сам у секунди, док нисам угледала баку. Једва покретну баку, која је успела да савлада 22 степенице! Као да сам видела духа, претрнула сам. Некако сам је, муцајући упитала шта се догађа и како је успела да дође на спрат, на шта ми је она, сва успаничена одговорила да брзо зовем полицију јер су нам неки људи оставили бебу на прагу куће, умотану у новине, смрзнуће се... Једва сам је смирила и објаснила јој да је то сањала. Занимљиво је и то да је, једва, уз моју помоћ, успела сићи низ оне 22 степенице до приземља.

Отворила сам јој улазна врата, показала да пред њима нема ништа, да не треба да зовемо полицију. Остала сам уз њу све док поново није заспала и даље се питајући како је, тако слаба и крхка, могла да савлада толико степеница и дође на спрат. Страх је чудо...

Агнес С.