Ни лук јео, ни лук мирисао, рекао би наш народ, а ипак надрљао. Један потпис, на један кредит, био је довољан да наш суграђан  Слободан Њежић, већ годинама нема миран сан, али ни пола пензије. Што је најгоре, крај ове агоније се још не назире. Заправо, мислио је да се решио мука пре четири године, али се Ерсте банка, након толике паузе, поново огласила са новим потраживањима. И не само да потражује, већ се и намирује, скидајући пола Њежићеве пензије, а да он не зна ни зашто, ни како, ни докле...

-Реаговао сам као човек, кад ме пријатељица питала да јој будем жирант на кредит који је подигла код Ерсте банке. Од тога је сада већ прошло више од 10 година. Мислио сам, биће то само формално и потписао. И, било је, али врло кратко време. Стигло је то до суда, јер она није плаћала рате, а убрзо сам и ја као жирант убачен у причу. Пошто од ње нису могли да се наплате, ја сам им био лака мета. По судском решењу у пензијско је стигла обустава на моју пензију и све је било решено. И, трајало је то, подоста... до пре четири године када је дуг по кредиту намирен и мени, коначно, почела да се исплаћује цела пензија, започиње своју исповест Слободан, прилажући судско решење као доказ.

И, заиста, оно што је исплатио до 2015. године поклапа се са дугом за неизмирене рате кредита његове пријатељице. Чак и више. Рачуна, камате су то...

-У међувремену, кад сам видео да је та прича окончана, и сам сам подигао неколико мањих зајмова, рачунајући да оптеретим пензију онолико колико моја породица и ја можемо да поднесемо. Имали смо неке радове у кући, а пошто син и снаја не могу подићи кредите, то сам ја учинио, наставља причу наш саговорник.

Полако је и заборављао лоше искуство које је имао као жирант и наставио са својим плановима. Но, након четири године прича се понавља... Иста банка, нови дуг, судско решење, забрана на пензију...

-Само сам, једном, видео да ми фали пола пензије! Отишао сам у социјално да видим о чему се ради, кад тамо – нови шок! Судско решење по потраживању Ерсте банке по коме се теретим за дуг од 330,26 евра! И, пензијско ми је ставило обуставу на око 8.000 динара месечно. Отишао сам у банку да питам шта је сада то и откуд се, после четири године појавио тај дуг, али одговор до данас нисам добио, наставља Слободан.

У банци, шалтерске раднице, нису знале ништа да му кажу о том, новом дугу. Упућивале су га „горе“ у канцеларије, међутим ни тамо није успео ништа да сазна.

-Чак у три наврата нисам успео никог од њихових надређених да пронађем, увек су били „службено одсутни“. Више не знам „где ударам“, јер пензије немам, чак ми месечно за кредите фали око 2.000 динара и да ми није сина и његове породице, са којима живим у заједници, хлеба не бих имао. Проклињем дан кад сам пристао да будем жирант, огорчен је Слободан.

Највише му смета, каже, што ни једном до сада није добио никакво обавештење, позив или решење ни од Ерсте банке, ни од Основног суда у Сомбору.

-Јесам жирант и сам сам крив што сам тако прошао. То није спорно. Спорно је што је неко требао да ме обавести... да кредитни дужник не плаћа обавезе, да ја морам да их преузмем, да је дуг толики, да ми се те 2015. године, кад је исплаћен, да потврда да је кредит у потпуности измирен... Да ме, након ове четири године, обавесте да је преостало још дуга, камата, судских накнада или чега већ и да ће и то од мене наплатити, ако је то, то, још увек не знам. Оно, од свега тога ништа. Само сам се шокирао кад сам у банци видео да ми фали пола пензије! Кад сам отишао у фонд да видим о чему се ради, пружили су ми ово судско решење по потраживању банке. Зашто, ако је постојало, није намирено пре четири године, а ако је нешто ново, да ми се објасни шта је у питању и за чега је везано... Не бежим ја од обавеза, али очекујем, и као грађанин имам право да знам, шта то дугујем, на име чега и колико. Начин да се, без образложења и обавештења само узме део пензије, је понижавајући. И према мени, и према другим грађанима, јер знам да мој случај није усамљен, закључује, резигнирано, наш саговорник, припремајући се (овај пут уз помоћ адвоката) и за четврти поход на Ерсте банку, надајући се да ће овај пут имати више среће и наћи неког ко зна на име чега му се скида пола пензије месечно.

Ј.Миљуш