ПЛАЦ У КОРОВУ, ЛЕГЛО СМЕЋА, ЗАРАЗЕ И СМРАДА
Улица Николе Тесле је једна од најдужих улица у граду. Део, од Пиварске до Милоша Обилића је њен прометнији део, јер је то честа траса шетача ка Дунаву, али и убедљиво најружнији и најзапуштенији део због плаца годинама зараслог у коров и високу траву.
-За тај плац нико не мари. Требаo би се бар опоменути власник да поведе рачуна, јер је ово, не само ругло, већ и легло заразе, али сад већ и повећа депонија, коментаришу у комшилуку.
Та, поменута џунгла је иза кућног броја 20. Висока трава, коров и шибље, права су мека за размножавање разних штеточина који слободно шетају и у суседна дворишта. Осим тога, плац редовно привлачи и оне које „мрзи“ да се провозају до депоније, већ под окриљем мрака истоваре све што имају управо ту, јер се ионако неће видети...
-Ту се коте сваке животиње, народ баца отпад, флаше, чак и цркотине, псе и мачке, удави смрад. За више од деценије можда је власник једном или два пута покосио траву, али шта вреди, она брзо нарасте и опет бива све по старом. Страшно је како нам улица изгледа, а да нико од надлежних не реагује и не упозори власника да мора да одржава ту површину која је већ уништила и тротоар на који се наслања. Том страном улице се буквално не може проћи. Зашто се то толерише, не знам, а чујем да се други упозоравају и кад имају пар цигли или мало песка сложених испред куће. Чак им се и казне пишу. А ово, иако боде очи и прави велики проблем, пролази неопажено, разочарано коментарише комшиница из овог дела улице.
У инспекцији сазнајемо да је на том месту била стара кућа која је срушена, те да је остао плац.
-Грађевинска инспекција нема ингеренције да нареди да се изгради објекат, који подлеже исходовању грађевинске дозволе, па чак ни ограда, која подлеже истој тој дозволи. Све што се ту налази је унутар плаца, дакле, није јавна површина и практично је ту инспекција немоћна да било шта предузме. Једино што се може учинити је да комшије, чије се куће граниче са овом површином, судским путем туже власника плаца за угрожавање поседа, објашњавају у инспекцији.
Све у свему, за комшије и пролазнике, мрка капа. Власнику плаца не могу ништа, јер је то његов приватни посед, па макар био и сметлиште(?!).Све је остављено на његовој савести и осећају одговорности према другима, које, очигледно, нема.
Једино је заборавио или превидео да је Апатин мали град, да се све зна, па и то чије је огледало ово ругло. Остало је до образа...
Ј.Миљуш
