-Љута сам због толиког чекања на граници да би ушла у своју државу, али сам истовремено и пресрећна што сам коначно код своје куће, овим речима започиње разговор за Нове Апатинске новине наша суграђанка Нада Марић, која је након пет месеци проведених на раду у Аустрији, једна од првих (ако не и прва!) која је, и поред затворене границе, успела да се врати својој кући, у Апатин.
Док проводи време у самоизолацији, која јој је, на уласку у земљу, одређена у трајању од 28 дана, детаљно нам описује своје путешествије које је трајало пет месеци, колико је провела на раду у овој европској држави и где је затекла пандемија вируса корона.
-У новембру прошле године добила сам посао собарице у хотелу у једном престижном ски центру, који се налази у близини граница са Швајцарском, Италијом и Немачком. По уговору, требала сам да останем до 26. априла. Пошто имам и хрватско држављанство била сам редовно запослена и веома сам задовољна послом, односом послодавца, као и платом, која ми је исплаћена за цео период како је наведено у уговору, иако сам престала да радим пола месеца пре његовог истека, уз пуно похвала преноси нам Нада утиске о свом радном месту у Аустрији.
Са доласком марта, кренули су и проблеми због ширења вируса корона. Уследила је наредба да се сви хотели затворе, те да на једном месту не сме бити више од четворо људи.
-Ми смо остали да радимо и даље, да сређујемо хотел и припремимо га за поновно отварање. Најављено је да ће цело место Лех (Lehc) бити стављено у карантин, због чега нас је шефица питала да ли желимо да идемо кући. Пријавила сам се да идем, али већ сутра ујутро је било касно, јер смо већ били у карантину. Тако је свих нас десеторо из Србије остало да ради и даље, објашњава Нада и додаје да је градић остао у карантину пуних 17 дана, до понедељка.
Заједно са двоје Новосађана који су имали и свој аутомобил, Нада се пријавила у наш конзулат у Салцбургу, за повратак у Србију.
-Узели су нам податке и обећали да ће да нам јаве када ћемо моћи да кренемо. Позвали су нас у понедељак и рекли да кренемо у уторак, у подне. На изласку из места сачекала нас је полиција и без обзира на то што смо били већ раније тестирани и што су нам резултатити били негативни, поново су нам измерили температуру и тестирали нас. Након што је и тај тест потврдио да смо здрави, наставили смо путовање. Морам да напоменем да смо морали ићи путањом која нам је била унапред одређена, прича Нада.
Путовање тим разним и непознатим путевима трајало је пуних 13 сати. На границу Мађарске и Србије стигли су око један сат после поноћи.
-Иако уморни, понадали смо се да је близу крај наших мука, да смо на прагу куће. Испоставило се, међутим, да нам тек предстоји најтежи део, а то је чекање. И то пуних 10 сати! А због чега, ни данас не знам. Прво смо мислили да ће се граница отворити у пет, када истиче полицијски час. Тада нас је било само четири возила, ми смо били трећи у колони. Међутим, граница се није отварала. У пола осам Мађари су нам потврдили да је до наше стране, те да не знају кад ће се граница отворити. Коначно, негде после 10 су почели да нас пропуштају, уморне, гладне, прљаве, изнурене од дугог пута и скоро исто толико дугог чекања у нехуманим условима, препричава нам наша суграђанка.
Гранична процедура је, каже, решена за мање од десет минута. Погледани су им пасоши, документ из конзулата, потврда о тестирању. Узети су им бројеви телефона и обавештени су да морају у карантин у трајању од 28 дана.
-Чим сам стигла кући јавила сам се у полицију. Данас су ме звали телефоном и најавили да ће повремено и долазити да провере да ли поштујем изолацију. Наравно да немам ништа против, најважније је да сам коначно успела да дођем својој кући и пресрећна сам због тога, тако да ми ни изолација неће тешко пасти, завршава своју исповест наша суграђанка Нада Марић, апелујући и на друге да остану у својим домовима.
АПАТИНКА НАДА МАРИЋ УСПЕЛА ДА СЕ ВРАТИ ИЗ АУСТРИЈЕ
Ј.Миљуш
