Кад су пре више од две године почели да спремају оброке по популарној цени од 250 динара за порцију, мотив им је био да врате госте у ресторан за који, већину нас, вежу лепе успомене. У лошим временима беспарице и све празнијих ресторана и кафана, Милан и Драгана Ђилас, власници „Старог Шарана“ су се одлучили да понуде јефтин, а квалитетан ручак, по цени примереној џепу свих суграђана.
-Да, мотив нам је био да суграђанима, који су често и радо долазили у „Шаран“ ранијих година, омогућимо да поново буду наши гости и бар једном недељно могу породично доћи на ручак по ценама прикладним за буквално свачији џеп – по цени порције од симболичних 250 динара. Почели смо да кувамо и за раднике, 50 до 60 оброка, временом их је бивало све више, а и гостију, тако да то траје и данас, присећа се почетака газда Милан, већини познатији као Ђидо.
И одмах на почетку разговора истиче да највеће заслуге за све ипак има његова супруга Драгана, која је, пре десетак година дала отказ на свом послу и дошла да му помогне око ресторана.
-Да ње није било, не би било ни „Старог Шарана“ оваквог какав јесте већ преко једне деценије, наглашава Ђидо.
Осим продаје, прича, у сарадњи са Центром за социјални рад и уз помоћ општине, неколико донатора који желе да остану анонимни, као и пословних сарадника, припрема бесплатне оброке за одређен број социјално угрожених породица и старачких домаћинстава, којима ручак свакодневно односи на кућну адресу.
-То је наша добра воља и једна обавеза коју смо преузели, пуна срца. Ова времена су таква да захтевају да поново будемо прво људи, а после тога да гледамо посао. Ми ове оброке спремамо о свом трошку, ја их развозим, иако не радимо кућну доставу, али у питању су старији, болесни и сиромашни људи, те сам одлучио да направим изузетак и доносим им ручак. Увек се пронађе начин и време, кад се жели помоћи, прича Ђидо.
Такав однос, додаје, имају и међусобно, са радницима.
-Прво смо људи једни према другима, а онда добар, организован тим у коме је свако поштован и има своје место. То је предуслов и за добар посао и добру сарадњу. Све смо заједно прегурали, опстали у разним временима и ситуацијама и остали једни другима и пријатељи и колеге. Како ми, који смо директно ангажовани у локалу, тако и људи из књиговодства који су нам, квалитетним смерницама, помогли када нам је било најгоре, наглашава наш саговорник.
Истовремено, у кухињи се припремао мени за петак – гулаш са тестом и купус салатом. Проверавамо како тече посао у кухињи. Њих четворо, заштићени маскама и рукавицама, свако у свом послу. Кухиња се, као и цео објекат, свакодневно дезинфикује, набавили су и атомизер и опремљени свих неопходним хигијенским средствима и материјалом.
-Свако јутро, кад отворимо дезинфикујемо објекат, а то урадимо и увече, кад све поспремимо. Радимо шалтер продају, а муштерије поштују одређени размак. У ресторан нико не улази, осим запослених, који се прво прописно дезинфикују, па тек онда улазе у кухињу, објашњава Ђидо, показујући нам на лицу места како све функционише.
Уз свакодневни посао који раде, ускоро ће дотерати и велику салу и сепарее како би били спремни за отварање, када се укине ванредно стање.
-Радимо, имамо пуно посла, али нам фали исто што и нашим гостима – кафана и све оно што уз њу иде – добро друштво, атмосфера, музика, шала... И зато, једва чекамо да све ово прође и да поново отворимо врата нашим драгим гостима, закључује, уз осмех, власник „Старог Шарана“.
Ј.Миљуш