Уместо извештаја о првом школском дану, уместо досадних политичких говора о младима као нашој будућности, у знак добродошлице у школске клупе поклањамо вам дивну причу једне дивне учитељице:

Кренусмо!

Кажу зажелели се учионице. Обрадоваше се колико је више књига у учионици. Свако је сео у своју клупу...

"Ех учитељице, ми смо навикли сви заједно да седимо, па делимо бојице. па..."

Прекидам их. Говорим им да неће то вечно трајати. Неки су уплашени, неки нису.

Шта да им кажем? Како да се поставим? Да им објасним правила а да се не онерасположе. Сагињем се,отварам фијоку да узмем кључеве. Кад на самом врху књижица Оца Тадеја "Какве су ти мисли, такав ти је живот".

Узимам је у руке, захваљујем на овом дивном знаку.

Скидам маску, хоћу да ме виде насмејану. И одједном почињем да говорим о радости, о томе како ћемо ићи у шуму да учимо, а када смо у школи испод старог ораха. Они одједном насмејани "Учитељице, то је права школа у шуми...са птицама".

Смејем се, "...јесте децо моја драга, ове године ће нам главни предмет бити, како усрећити себе, а онда и друге. У шуми ћемо певати са птицама...".

"Пењаћемо се на дрво" добацује Оги.

"Играћемо фудбал" чујем позади.

Смејем се.

Идемо полако децо моја, дан за даном. Уосталом, другачије и не треба, неголи полако, из једног тренутка у други.
Свако је узео по једну књижицу.

Време читања почиње.

Кажем им да не размишљају шта ће бити, то нико не зна.

Нама је сада једино битно да смо радосни, што смо сви на окупу, нико није отишао у тудјину, нико од њих и њихових није болестан.

"Учитељице, хоћемо опет као прошле године, свако на табли напише своје име, а онда исприча шта му се јуче лео догодило". Наравно Кики, наравно да хоћемо, и то не само једну лепу ствар, него коликогод се лепих ствари догодило, све ћемо испричати.

Јер...има ли шта лепше него поделити са другима оно лепо што нам се догодило? Има ли шта лепше, радовати се тудјој срећи?

"Ајмо децо, сад да се маскирамо до излаза, да нас нико не може познати, а кад изадјете, скидај маске и играј до куће".
Смеју се, стављају маске. Више им не видим усне, али видим да им се очи смеју.

Учитељица Јованка

Срећно, прваци! Срећно, основношколци и средњошколци! Срећно учитељи и наставници! Срећно, родитељи, бате, секе, баке и деке!