У односу на укупан број активних фирми, у Србији је проценат блокираних фирми три пута већи него у Словенији, подаци су анализе бонитетне куће CompanyWall урађене за портал бизнис.рс.
Поредећи податке у сектору угоститељства, наводи се да је 16 процената свих фирми чији су рачуни у Србији у блокади из те банше, а следе Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина, док је у Словенији то девет процената.
Анализа са почетка априла показала је да је у Словенији највећи број блокираних у друмском теретном саобраћају и пословном саветовању, у Црној Гори у сектору грађевинарства, док је у Србији, Хрватској и БиХ највише блокираних у сектору угоститељства.
Према подацима CompanyWall, укупан број блокираних фирми у Србији је 3.767, од чега је у сектору ресторана 381, а међу регистрованима за услуге припремања и послуживања хране - 208 субјеката.
Како се наводи међу одблокиранима је 6.427 привредних субјеката а ту су по броју на прва три места сектори неспецијализоване трговине на велико, друмског превоза терета и такси превоз.
У сектору трговине проценат блокираних у односу на број активних у Србији је шест одсто, што је далеко мање него у Црној Гори, а упола више него у Хрватској и по три пута више него у Словенији и БиХ.
Професор Економског факултета у Београду Дејан Шошкић истакао је да су, са изузетком Црне Горе, у Србији најлошији показатељи односа блокираних према броју одблокираних фирми, као и број блокираних фирми у односу на БДП.
- То може бити реалан показатељ степена ефикасности мера Владе Србије, односно да ли је државна помоћ заиста дошла до оних којима је била потребна, али и да ли је реално очекивати брз привредни опоравак ове и наредне године, истакао је Шошкић за Бизнис.рс.
Према подацима Уније послодаваца Србије, у региону функционише приближно 340.000 фирми од чега је 95 процената укупно учешће микро, малих и средњих предузећа.
Директор Уније послодаваца Србије Срђан Дробњаковић истиче да је државна помоћ фирмама и грађанима закључно са "трећим пакетом" достигла око 20 одсто БДП-а, али наглашава да је она има карактер "урегентне реакције".
- Она представља гашење пожара. Међутим, кад год да криза прође, биће потребно да се привреда поново покрене, а предузећа су вец исцрпљена нижим приходима, неликвидношћу, па и губљењем тржишта и партнера, истакао је Дробњаковић.
(Blic)
