Знали су је сви у Пригревици. И највећи број мештана је јако добро знао у којим условима је живела. У трошној кућици, око пола километра од најближег пута, на периферији периферије. Са једном сијалицом, без воде и без још пуно тога што јој је требало за голо преживљавање. А није имала. И, није ни тражила. Заврнула би рукаве, онако крхка и нарушеног здравља и у цик зоре одлазила у надницу. Након целог дана у пољу, враћала се у ту уџерицу, коју је једино могла да зове домом, мртва уморна, али и задовољна јер је зарадила себи за хлеб...
Село је причало, саосећало са њом, виђенијима онако, изокола, указивало да би јој требало помоћи... И, онда су (некако, пред изборе) и почели да причају и ти, виђенији. Да, хајде да је изместимо у неку кућу у селу. Кад би се споменуо неки уговор који би јој гарантовао да је нико неће (након што је поново, после избора, забораве) избацити на улицу, ту је запињало. Боже, каква жена, зашто им не верује и не пристане, шушкали су, увређени. Неки, упућенији, су чак тврдили да хуманост чак и није била мотив, већ земља на којој је био њен кућерак... и нечије интересовање да је се дочепа... Како год. Она је, смирена и помирена са тим што има, остала у своме, ћутала и борила се, дан по дан.
И, онда су је опет заборавили. Виђенији. Мештани нису. Јер су је истински поштовали због њеног поштеног живота и добре душе. Јер су искрено саосећали, појединачно јој пружајући понешто, што су могли. Њој недовољно, али корисно, а њима - за душу. И тако су се опет низале године.
И, недавно, опет се повела прича да би је ваљало преселити у село. Овај пут, истински, хумано. Уселила би у кућу у власништву католичке цркве. Са гаранцијом, да би ту могла остати до краја живота. Са гаранцијом једног предузетника, познатог хуманитарца, да неће бити гладна, док је њега. Са светлом на крају њеног дугог, мрачног тунела... Нажалост, није га дочекала...
Ева Петровић (58), једина Ромкиња у Пригревици, јуче је преминула. Кажу, боловала је. И ћутала. И отишла, достојанствено. Баш као што је и живела.
Сахрана је данас у 15 часова, на гробљу у Пригревици.
Почивај у миру, храбра жено...
Ј.М.
