БРЖЕ-БОЉЕ ОБЈАВИЛИ ДА ЋЕ ИЗ ОПШТИНСКОГ БУЏЕТА ЗА ОВУ НАМЕНУ ИЗДВОЈИТИ ПЕТ МИЛИОНА ДИНАРА!
Апатинска општина је закаснила са пријавом на Јавни позив државе за доделу средстава за финансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова који спроводе јединице локалне самоуправе. Министарство рударства и енергетике је, због тога, 21. јуна донело Решење којим је пријаву општине Апатин одбацило, као неблаговремену.
Ову информацију, сем у саопштењу Удружења грађана „Без страха“ и на неколико приватних Фејсбук профила, нисмо могли прочитати на званичној страници општине Апатин.
Али је зато (случајно?) након само сат, два по обелодањивању ове вести на друштвеним мрежама и бројних критика грађана, општина Апатин на свом сајту објавила да ће „ове године финансирати програм енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова за све грађане наше општине“ и то са пет милиона динара. Све то по систему „спашавај шта се спасти да“, рачунајући да ће већина грађана закључити да је свеједно да ли је републички или општински буџет, те да је једино важно да ће пара бити.
Е па, није свеједно, као што и иначе никада није ни било свеједно. Јер, да смо на време предали пријаву, за ову намену бисмо имали 10 милиона динара, а не пет.
Наиме, Министарство је, уз списак општина и сума које су им одобрене назначило и да су „скоро све општине и градови затражили идентичан износ оном који су саме издвојиле“. Дакле, на наших пет, добили бисмо још пет милиона динара! Дупло више новца, дупло више замењене столарије.
Из нашег округа смо једини који неће добити државна средства за ову намену. Оџацима је, на њихових пет, одобрено још пет милиона динара, а Сомбору и Кули на сопствених три, по још три милиона динара.
Само да се „домаћин“ ове наше куће (општине) понашао домаћински... Само да је пратио и испоштовао рокове, те на време поднео захтев... Само да је одрадио посао за који прима плату...
За овај пропуст нема оправдања. Ни објашњења. А сигурно неће бити ни казне за одговорног(е). Сви су своји и сви се чувају, међусобно. Јер, пукне ли једна карика, ни ланцу нема спаса...
Ј.Миљуш
