Док ми муку мучимо са европским отпадом, занемарујући изванредне услове за развој туризма и Дунав који нам протиче скоро кроз центар града, док наша градоначелница "пече смуђа по престоничким телевизијама", дотле Сомборци не губе време. Иако им Дунав подалеко, они, по систему „ако брег неће Мухамеду, хоће Мухамед брегу“, чине све да се приближе реци.

Тако се јуче градоначелник Сомбора Антонио Ратковић састао са директором Агенције за управљање лукама Вуком Перовићем и начелником Западнобачког округа Гораном Нонковићем, са циљем покретања заједничких активности у области наутичког туризма.

-Данашњи састанак представља почетак развоја наутичког туризма у Сомбору. Представили смо предности природног окружења за унапређење путничког водног саобраћаја, како због разгранате каналске мреже и природног богатства заштићеног подручја „Горње Подунавље“, тако и због културно-историјског наслеђа Сомбора. Разговарали смо о изградњи марине у Барачкој, некадашњем зимовнику за бродове, као и о успостављању линијског саобраћаја између општине Драж и градова Баја и Сомбор, изјавио је након састанка Ратковић и додао да је једна од тема састанка била и могуће планирање међународног путничког пристаништа у Сомбору.

Вук Перовић је истакао да Агенција интензивно ради на развоју марина у Србији, рекавши да оне имају велики потенцијал за унапређење наутичког туризма и заокружују туристичку понуду наше земље.

-Сомбор је мултикултуралан град, богате историје и изузетних природних одлика и представља атрактивну локацију за марину. Поред тога, Агенција ће стручно подржати градско руководство у иницијативи да се успостави бродски линијски саобраћај са Хрватском и Мађарском. То ће допринети побољшању локалне економије и омогућити туристима да се упознају са знаменитостима Сомбора, рекао је Перовић.

Горан Нонковић је навео да подржава напоре за развој нове инфраструктуре у путничком водном саобраћају, пре свега марине на Дунаву код Бездана, чиме би, нагласио је, била употпуњена туристичка понуда и остварен оптимални економски ефекат на подручју округа као подунавског региона. (Објављено на званичном сајту Града Сомбора)

foto/sombor.rs

Где је у овој причи Апатин, где су НАША марина и пристан, где је бродски линијски саобраћај са Хрватском и Мађарском из НАШЕГ града, где смо МИ у развоју наутичког туризма? Ми, који имамо одличну позицију на реци и већ готову инфраструктуру?

Ах, да, заборавих... Имамо и ми понуду. Фабрику за рециклажу пластике (са или без пиролизе, свеједно...).

Што рече један мој другар – Богојево нам узе луку, Сомбор ће, изгледа, цео Дунав...

 

Ј.Миљуш