ГРАЂАНИ ИСПАШТАЈУ ЗБОГ МАЊКА РАДНИКА У СОЦИЈАЛНОМ
Јучерашња слика је само једна од многих илустрација лоше организације рада апатинске испоставе Фонда за социјално осигурање. На сату, 12 и 45. Радно време са странкама је до 13 часова. У канцеларији један службеник и једна странка. Пред вратима четворо људи. Двоје за потврде, двоје за оверу књижице.
Споро иде, кажу ови што дуже чекају. Један је ту од, тврди, 12 и 10. Други је од пре пола један. Ипак, сви се надају да ће доћи на ред. Коначно, улази жена која је на реду. Након минут, два појављује се на вратима и преноси нам речи службеника да “можемо да идемо, јер после ње никог неће примити”. Негодујемо, наравно. Излази и службеник и доста нестрпљиво објашњава да је “данас имао око 50 грађана на шалтеру”, да има још доста другог посла до краја радног времена и да је, коначно, “радно време са странкама до 13 часова”. На наше негодовање да смо дошли на време, да смо испред врата више од пола сата, те да би требало да покаже мало толеранције и пружи нам услугу и тих пар минута након 13 часова, кратко је одговорио “дођите сутра од 8” и закључао врата.
Одлазимо, поражени. Младић без потребне потврде, Пригревчанин без оверене књижице, новинар, такође, али још и уз опаску пре закључавања врата “а ти пиши шта хоћеш”...
Наравно да ћу да пишем. Писала сам и прошле године и једино што сам постигла био је преки поглед мог школског друга. Иако ни онај, као што ни овај текст није усмерен на њега, нити његов рад, већ на Фонд за социјално осигурање. Који је смањио број радника са три (некад и четири) на два, често и једног службеника за рад са странкама у апатинској општини. Који, док су та два радника, прошле године, имала ковид, није организовао посао тако што им је обезбедио замену, већ закључао канцеларију на две седмице, а грађане упутио да се за све обрате у – Сомбор!
Сигурни смо да овај вишегодишњи проблем недостатка радника у апатинској испостави може (и мора) да се реши. Као што смо сигурни да у Фонду знају за тај проблем, али су незаинтересовани за његово решавање. Јер, забога, требају они нама, а не обрнуто. Успут, нису ни угрожени, јер их не можемо ни прескочити, ни заобићи. Зашто би се онда трудили да се боље организују?
Кривац за овај хаос је - далеко од хаоса. У миру своје канцеларије, негде, од Сомбора, преко Новог Сада, до Београда (свеједно), удобно уваљен у фотељу, без нервозе и непозваних.
До следећег мандата. Под условом да “његови” остану на власти...
Ј.М.
