Народна библиотека “Миодраг Борисављевић” обележиће ове седмице стогодишњицу рођења двојице знаменитих Срба, Душка Радовића (1922 – 1984) и Васка Попе (1922 – 1991).
У среду, од 18 часова, у простору библиотеке биће отворена изложба посвећена Душку Радовићу, под називом “Био једном један лаф”, аутора Олге Красић-Марјановић, Саре Ивковић-Марковић и Виолете Ђорђевић.
Већ наредног дана, у четвртак, такође од 18 часова биће одржано књижевно вече посвећено Васку Попи, на којој ће, као гост, говорити проф. др Михајло Пантић.
Душко Радовић је рођен у Нишу, 29. новембра 1922. године, а умро у Београду, 16. августа 1984. Био је српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник. Био је уредник програма за децу Радио Београда, ТВ Београд, листа “Полетарац”, Студија Б, емисије “Београде, добро јутро”. Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима радија Студио Б, који су касније објављени у три књиге “Београде, добро јутро”. Његова дела су превођена на све значајније светске језике. Добитник је угледних награда: Невен, Награде Змајевих дечјих игара, Награде Стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен. Поводом 100 година од његовог рођења објављена је монографија “100 година Душка Радовића”.
Васко Попа је рођен у Гребенцу 29. јуна 1922., а преминуо у Београду 5. јануара 1991. године. Био је српски песник и академик, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу, а потом уписао Филозофски факултет у Београду и наставио га у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину. Прве песме је објавио у листовима “Књижевне новине” и “Борба”. Његова прва збирка песама “Кора” сматра се почетком спрске послератне модерне поезије. Потом је објавио збирке “Непочин-поље”, “Споредно небо”, “Усправна земља”, “Вучја со”, “Кућа насред друма”, “Живо месо”, “Рез”, као и циклусе песама “Мала кутија”. Један је од најпревођенијих југословенских песника и оснивача Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду.
Ј.М.
