Током недавне посете Апатину и обиласка градилишта будућег постројења пречистача отпадних вода, за који је Министарство за заштиту животне средине издвојило више од 10 милиона евра, ресорна министарка Сара Павков је похвалила локалну самоуправу због посвећености заштити животне средине.
-Захваљујем председници Дубравки Кораћ и њеном тиму, који раде сјајан посао. Апатин иде у правцу да постане, ако не и најрепрезентативнија, онда свакако једна од најеколошкијих општина у овом делу Србије. Министарство ће и убудуће бити снажан ослонац за овакве иницијативе, навела је министарка Павков.
Рече министарка – и оста жива, што би рекао наш народ.
Грађани општине – осташе у чуду.
Ако је Апатин једна од најеколошкијих општина у овом делу Србије, куку Србији, коментаришу суграђани, набрајајући... Од “Бионекса”, па надаље... до опасног отпада који се већ дуже времена лагерује у кругу једног предузећа, уз сво оно стакло ископано на депонији са које се смрад осећа у целом граду, а ускоро ће нас преплавити и пацови...
Просто је невероватно да министарка није чула за продају земљишта фирми “Бионекс” која је, уз подршку локалне власти, имала намеру да у нашем граду изгради фабрику за рециклажу пластичног отпада. То би се и догодило да грађани нису били јединствени у борби да се изградња спалионице спречи, а “Бионекс” потражи неку другу локацију, далеко од Апатина. Покренута је и петиција коју је потписало више од 3.000 грађана, подношене жалбе и тужбе инспекцијама, покрајинском секретаријату за заштиту животне средине и другим, надлежним органима... И након дуге борбе, грађани су успели да се изборе и са “Бионексом”, али и са локалном самоуправом која га је све време подржавала, продужавајући му рокове за почетак градње, који је по уговору био истекао... Поучени лошим искуством, Апатинци су и даље на опрезу пошто се, како смо недавно сазнали на Збору грађана, “Бионекс” у катастру и даље води као власник парцеле...
Невероватно је да до министарке нису доспеле ни информације везане за депонију. Којом управља ЈКП “Наш дом”, која је “дивља”, иако је често сви ословљавају са “градска”. Која је, за све деценије постојања, увек била место на коме су се палиле гуме, на којој су често избијали пожари, на којој је ватра горела и по три месеца, а несносни смрад се ширио по целом граду... око које је истоваран отпад без икакве контроле, па и до првих кућа у насељу, по путу, на којој се, последњих више месеци, уз ископавање стакла, врши криминал, коме никако да се стане на пут. Или, коме неће да се стане на пут... Ово је, недавно, потврдила и председница општине одговарајући на одборничко питање, наводећи да се “на градској депонији месецима одвија озбиљан криминал који је резултирао са више пријава, како против оних који су затечени на ископавању стакла, тако и против фирме ПИЛИ ПЛАСТ ДОО, у чијем кругу је, уз велике количине стакла, откривен и опасан отпад и којој је забрањено да врши откуп стакла ископаног на градској депонији”.
Министарка не зна или је заборавила на еколошки инцидент - рупу ископану поред пута од кружног тока ка Пригревици, препуну машинског уља! Санирање је платила општина из буџета (око 10 милиона динара), а починилац овог кривичног дела ни након седам година није откривен, иако се чинило да случај бити брзо решен, јер су се у кругу сумњивих налазиле само две, највише три фирме...
Министарка није информисана, а није ни видела, а ни осетила непријатан мирис из канала уз Кружни насип, разне боје воде, низводно у том каналу (од чега?). Не зна ни за изливање фекалија у Дунав тј. у затворени базен код прве шпорне што је изазвало помор рибе, тоталну замућеност воде и несносни смрад који се шири околином (по тврдњама једног суграђанина који нам је све илустровао и фотографијама).
Министарка није упозната ни са бројним дивљим депонијама у општини, а ни са препуним контејнерима и гомилом смећа око њих, у самом центру града...
На крају, вратимо се на почетак.
Гради се пречистач отпадних вода. Пречистач који смо требали и морали да имамо деценијама уназад. Јер се ради о “пројекту од изузетног значаја”, како је навела министарка Павков, додајући да се “постројење налази у непосредној близини Специјалног резервата природе “Горње Подунавље”, као и једног од највећих мрестилишта ципринидних врста риба у овом делу Дунава”.
Министарки нико није рекао истину.
Да је пуно воде (и отпадне) протекло и да ће је још пуно протећи Дунавом до нашег еколошког освешћења...
Ј.М.
