Депонија преко пута кућа на Кружном насипу, поред раскрснице са Средњом и Лађарском улицом. Тамо је већ била. Па је санирана. Па тако неколико пута. И ево је и данас. Повелика, упадљива и лако приступачна, јер стубића поред пута, којиима се онемогућава пролазак возилима до саме депоније – више нема.
Али зато има знакова. Осим оног о забрани бацања смећа (који је десетину метара даље од депоније), испред ње се налази један други који означава смер бициклистичке руте која пролази кроз наш град. Од Сомбора и Купусине, према Богојеву – баш поред ове дивље депоније. Ако је за утеху, имамо и већу и смрдљивију, пар км ниже... али поред ње не пролазе – бар не тако близу. Неће је добро видети, али смрад неће моћи да избегну, он се много добро и често шири на веће удаљености у свим правцима, па и на ту бициклистичку руту.
Лаичком проценом, да би се санирала ова депониј(иц)а, потребно је можда, сат до два времена – за два, три радника и један камион у који би отпад био утоварен. И пар постављених стубића, како би се спречило стварање нове.
Просто, али очигледно не и прихватљиво решење за надлежне. Јер, све мора у процедуру. План, тендер или већ нешто такво, избор најбоље (или прекопартијскевезе понуде), вишемесечно чекање да се крене у акцију... па стотине хиљада или који милион, наравно са буџета, да се посао заврши... И док се тај спори процес покрене, ничу и друге, нове депоније, а постојеће постају све веће и скупље...
А можда надлежни иду и резоном да је боље и не дирати их, јер ће, ионако, опет нићи нове...
Уосталом, зашто би се и трудили. Па и овако је недавно (у мају) ресорна министарка Сара Павков, током обиласка градилишта будућег постројења пречистача отпадних вода, похвалила локалну самоуправу због посвећености заштити животне средине, нагласивши да “Апатин иде у правцу да постане, ако не и најрепрезентативнија, онда свакако једна од најеколошкијих општина у овом делу Србије”.
Министарка рече и оде, без да поткрепи ову своју произвољну тврдњу стањем на терену (које јој, очигледно, нико из локалне самоуправе није ни предочио).
Са друге стране, грађани осташе у чуду – ако је Апатин једна од најеколошкијих општина у овом делу Србије, куку и Србији и екологији.
Ј.М.
