ДОСАДАШЊА ОТКРИЋА ПОТВРЂУЈУ ДА ЈЕ ОВАЈ ПРОСТОР ДУЖИ ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД БИЛО ПОПУЛАРНО МЕСТО ЗА ЖИВОТ
Шта је, током хиљада и хиљада година, људе доводило у овај крај, да ли су више волели да буду ближе води у бронзаном добу или средњем веку, у каквим објектима су живели, само су нека од активних питања на које покушавају да пронађу одговоре чланови тима ангажовани на пројекту археолошких ископавања на локалитету “Магарећи млин”, удаљеном око 4,5 км од Апатина, између Пригревице и Свилојева.
Овај локалитет, иначе, представља изузетан споменик археолошког културног добра који, поред остатака из средњег века, античког периода, касног и средњег бронзаног доба, раног неолита, садржи и једини антрополошки налаз из периода мезолита на територији Републике Србије, пронађен ван Ђердапске клисуре.
Др Кристина Пенезић из Института Биосенс, Универзитета у Новом Саду, која уз археолога Анђелку Путицу, музејског саветника из Градског музеја Сомбор, руководи пројектом, је задовољна током овогодишњих ископавања, започетим пре недељу дана.
-Отворили смо једну сонду са неколико објеката и управо истражујемо један од њих. Највероватније се ради о сарматском објекту који је у каснијим фазама вероватно служио као отпадна јама, што нам говори о интензивном коришћењу целог овог простора дужи временски период. Имамо назнаке да су ови остали објекти које видимо из периода праисторије, из бронзаног доба, што говори у прилог томе да су се људи доста дуго настањивали на овој, иначе јако великој површини. Главни утисак је да оно што смо знали о локалитету 80-их јако мало, да је локалитет много већи, да има скоро километар у дужину са остацима из најразличитијих периода, од праисторије до раног средњег века, што значи да је ово било популарно место за боравак и живот. Занимљиво нам је да видимо да ли су, рецимо, у бронзаном добу волели више да буду ближи води, а у средњем веку даље од канала или не, тако да су то нека од активних питања којима се бавимо током ових наших истраживања, објаснила је др Пенезић.
Након рада на терену, како је рекла, уследиће друга, дужа фаза - лабораторије, материјали, обрада, прање, мапирање, документовање...
-Сваке године конкуришемо за средства код Министарства културе и већ неколико година заредом их и добијамо и, уз логистику и финансијска средства, које нам пружа општина Апатин, у континуитету настављамо истраживање овог локалитета. Започели смо и неке међународне сарадње, већ су нас препознале колеге из Мађарске за нека даља заједничка истраживања, тако да се надамо да ћемо са више фронтова наставити ископавања “Магарећег млина”, додала је др Пенезић.
Резултати јучерашњег ископавања потврдили су да је на сонди, отвореној ове године, неколико објеката у којима се одвијао живот једне сарматске заједнице.
-Пронашли смо делове сиве, глачане зделе, са благим украсима, гореле животињске кости и неколико фрагмената за које не можемо да претпоставимо од којих су посуда, али је, у сваком случају, у питању кућна керамика. Материјала за сада нема много, али смо задовољни, пошто се аномалија, која је детектована геомагнетним снимањима локалитета, показује у свом обиму који смо и очекивали, наводи археолог Викторија Узелац, виши кустос Градског музеја Сомбор.
“Магарећи млин”, као један од потенцијално најзначајнијих локалитета из периода мезолита после Ђердапске клисуре, истраживан је у три кампање током 80-их година прошлог века, када је откривен потенцијал тог локалитета који обухвата насеља из различитих периода људске прошлости, како из праисторијских, тако и историјских периода. Локалитет је површине од преко 10 хектара. Име је добио 80-их година, од археолога који га је тада први истраживао, а на основу приче о житним млиновима које су, у периоду 18 и 19. века, окретали магарци.
-Истраживањем је утврђено да је неолитско насеље на „Магарећем млину“ било у употреби између 6200. и 5700. г. п.н.е. што га чини једним од најранијих на територији Војводине. Поред нових значајних података о трајању неолитског насеља на “Магарећем млину”, економији и исхрани, добијени су и први докази о људском присуству током мезолита. Људска темена кост датована у распон 7595.–7538. година п.н.е., што је чини првим и за сада јединим антрополошким налазом из периода мезолита ван Ђердапа на целој територији Србије, рекла је археолог Анђелка Путица, на конференцији за новинаре одржаној у Апатину пре две године.
Учесници пројекта се надају да ће се, с обзиром да се ради о једном од најважнијих археолошких и културних наслеђа општине Апатин, наставити финансирање ископавања на локалитету “Магарећи млин”.
Додајмо, на крају, да је ова година, поводом обележавања 160 година од првих археолошких ископавања у земљи, од стране Српског археолошког друштва проглашена Годином археологије у Србији, са циљем подизања свести о значају археологије и прошлости у савременом друштву.
Ј.М.
