У организацији Удружења пензионисаних војних лица Апатин, данас је одржана промоција књиге “Генерал-пуковник Небојша Павковић, легендарни командант херојске Треће армије”, аутора контраадмирала у пензији Бошка Антића.

О књизи су, осим аутора, говорили и генерал-мајор у пензији Милош Ђошан, пуковник у пензији мр Миодраг Јевтић и домаћин промоције, потпуковник Владо Векић.

Након химне и одавања поште генералу Павковићу и свим јунацима херојске Треће армије, потпуковник Векић је истакао симболику датума одабраног за данашњу промоцију.

-Наиме, 26. маја 1999. године започела је велика битка на Паштрику, једна од најтежих и најзначајнијих током НАТО агресије на СРЈ. Упркос техничкој и бројчаној надмоћи противника, наши војници су показали изузетну храброст, дисциплину и истрајност. Бранили су државну границу, своје положаје и част Војске, не дозвољавајући копнени продор који је био један од главних циљева напада. Зато се битка на Паштрику и данас памти као симбол отпора, војничке способности и непоколебљиве воље наших бораца. Управо зато ова књига има посебну тежину, јер аутор није написао само биографију једног генерала, већ оставио сведочанство о времену у коме су војничка час, одговорност и оданост отаџбини били изнад свега, нагласио је потпуковник Векић.

Истичући да је његов славни командант, генерал Павковић, у војној каријери постигао много као успешан командант Приштинског корпуса, славне Треће армије и начелник Генералштаба, али и да је исто тако достојанствено подносио и своје сужањске дане у ћелији у Шевенингену, генерал Ђошан је рекао да је имао и срећу и несрећу да га упозна и у једној и у другој ситуацији и да је у оба случаја био велики јунак и велики човек.

Пуковник мг Јевтић је подсетио да је генерал Павковић, као млад, имао пуно талената те да није имао намеру да буде војник.

-Могао је да буде спортиста, учитељ, уметник, јер је и веома лепо сликао... Ипак, постао је официр. Кад сам једну његову школску другарицу упитао да ли би било боље да је био учитељ него официр одговорила ми је да би за њега било боље да је био учитељ, а за државу – официр. Јер је за једног изузетног официра имао све – и знање и таленат и рад и храброст, што је и показао током каријере, рекао је мг Јевтић.     

Адмирал Антић се, препричавајући разне ситуације, присетио блиске сарадње са генералом Павковићем али и, кроз примере илустровао сву његову војничку и људску величину. 

Ј.М.