ОСВЕТА ВЛАСТИ ЗА НЕПОСЛУШНОСТ
Данас је Светски дан радија. Без обзира на убрзани развој савремених технологија комуницирања, овај радио је још увек најраспрострањенији медиј. Због тога је Унеско 2011. године утврдио Светски дан радија и то 13. фебруара зато што је 1946. године први пут емитован програм Радија УН.
Прва комерцијална радио станица отворена је у Холандији, 1919. године и њен нагли успех означио је почетак „златне ере“ радија. За време ИИ Светског рата радио је био основно средство преношења вести, а „Токијска ружа“ је била име јапанске емитерке која је слала анти-америчке поруке, путем радија, трупама на Пацифику. Транзистор је почео да се производи 1954. године, он је био модернија, мања и мобилнија верзија радио пријемника.
Апатин је прву радио станицу добио давне 1969. године, 4. јула. Угашен је 31. августа 2008. године, одлуком локалне власти. Радио Апатин је радио у оквиру Јавног предузећа Информативни центар „Глас комуне“, које је угашено 28. априла 2009. године.
Тадашњи в.д. директора (постављен пар месеци раније са јединим задатком – да заувек закључа фирму) нам је тог 28. априла кратко саопштио да покупимо своје личне ствари и напустимо просторије у којима „више немамо шта да тражимо“. И, заиста. Осим оних троје, који су се прегруписали у друге редове, нас 13 више никада није крочило на стару адресу – у Петефи Шандора 4. Тамо је остао, до данас, неки приватни медиј (који се, треба нагласити, уселио и пре нашег исељења). Број телефона редакције био је 772-205 и онај, који многи још добро памте, 772-605, број Радио Апатина.
Подсетимо на још неке чињенице.
Радио Апатин је угашен 31. августа 2008. године, након пуних 39 година постојања, а након њега и новине „Глас комуне“ са традицијом од 48 година. Запослени у Радио Апатину данима су, пре гашења, у Апатину, Сонти и Пригревици сакупљали потписе на петицију, добивши тада подршку преко 4.000 грађана. Али, ко пита грађане и ко штити њихово право на објективно информисање?
Помоћи није било. Никога заправо није ни интересовало да овај локални медиј опстане. Вербалне подршке су биле само фарса, открило се касно. Запослени у Радио Апатину су се сами борили, али то није било довољно. Није било моћи и политичке подршке. Радио је престао са емитовањем програма, а од 16 запослених 13 је остало на улици.
Елем, прича је била да се медији морају приватизовати, како локалне власти не би имале пуно утицаја на њих. И, ето, медији су приватни, али их општина и даље дебело плаћа (и утиче). Није свећа, него рог.
Тек, са ондашњег радија остали су упамћени новинари, водитељи, спикери, уредници, тонци и сарадници... уредник и водитељ евергрин музичких емисија новинар Ђуро Грубјешић, емисија о култури, песник, новинар и добитник награде „Милош Црњански“ Душан Радивојевић, новинарка и водитељка препознатљивог гласа Јасминка Миљуш, уредница емисија о комуналним темама новинарка Вука Поповић, директорица Јелисавета Прелчец, водитељка радиофоничног гласа и новинарка Гордана Медић, новинарка Софија Пуалић-Шперо добитница престижне новинарске награде „Јаша Томић“ за колумну „Из мог угла“, која је шест месеци пре гашења новина укинута, јер се ауторка више држала закона него што је испуњавала жеље власти.
Дакако, ни у једној редакцији, те тако ни у бившем „Гласу комуне“ не би било успешног радио програма и новина без верних сарадника - благајница Снежана Диклић, маркетинг Латинка Орлић, тонски реализатори, сниматељи и монтажери Оливера Бубало и Бранислав Савић, курирка и спремачица Магдалена Киш. У међувремену, нажалост, многи су нас и напустили - Перо Танкосић, Драган Радонић, Младен Узелац, Јелена Димић, Јован Бацковић, Зоран Десница, Миодраг Баћанов, Ратомир Бајагић и Јован Бањац.
Новинарима и сарадницима, да се разумемо, није ништа укинуто. Закинути сте ви, грађани, наши читаоци и слушаоци, са којима се и данас, на улици, препознајемо, често и топло испричамо. Знате ви, баш као и ми, да све пада у заборав, али не и присност коју смо путем радио таласа успоставили, највише у време бомбардовања. Када смо били више од водитеља и слушалаца, када смо били блиски у свом страху, међусобно се храбрећи да га савладамо...
Зато, овај текст није ламентирање над судбином новинара бившег „Гласа комуне“ и Радио Апатина. Он је тек подсећање - да се закувало са само једним циљем – да се ућуткамо и нестанемо. Све, у име закона...
И, на крају, срдачно вас поздравља екипа некадашњег „Гласа комуне“ и Радио Апатина. У којој су неки, у међувремену, постали пензионери, неки су променили професију, а неки (смо) и даље активни новинари. Слободни, растерећени, имуни на „скидање“ са бироа (ако се не јавимо свака три месеца), претње, непристојне понуде и несарадњу старих политичара и нове власти, нападне ботове, вређања разних незадовољних „газда“, бахатих појединаца, неваспитаних ликова...
Осмеха подршке је, верујте, далеко више...
У то име, живели!
Ј.Миљуш
