У Хрватској су 7. маја одржани мањински избори на којима је изабрано 338 мањинских већа у жупанијама, градовима и општинама и 106 представника мањина.
У 19 од 20 жупанија, у граду Загребу и у још 65 градова и 116 општина од укупно 235.000 бирача, гласало је њих свега око 10 посто. Мањинска већа бирана је у жупанијама, градовима и општинама у којима припадници поједине мањине чине најмање 1,5 посто становништва, у градовима и општинама у којима живи више од 200 и у жупанијама у којима живи више од 500 припадника неке мањине. Ако ти услови нису испуњени, а у некој жупанији, граду или општини живи најмање 100 припадника неке мањине, њени припадници бирали су свог представника.
У ЛИЦИ СВЕ МАЊЕ ЉУДИ, НЕДОСТАЈУ МЛАДИ
Када је реч о српској мањини, најбоља излазност била је у Личко-сењској жупанији у којој је гласало 20 посто уписаних бирача. У Вуковарско-сремској гласало је 16,40 посто, а у Шибенско-книнској жупанији 13,10 посто уписаних бирача, припадника српске мањине. Најбоља излазност била је у Врховинама, 54,50 посто и Удбини са 49,61 посто изашлих бирача. Излазност у Загребу била је свега 1,24 посто, у Истри 1,98 посто, у Сплитско-далматинској и Дубровачко-неретванској жупанији нешто изнад два посто.
Задњи мањински избори још су једном потврдили све веће демографско опадање или стагнацију у редовима српске националне мањине у Личко-сењској жупанији па тако и у целој Хрватској.
-По званичним подацима из бирачких спискова, на подручју Личко-сењске жупаније право гласа имало је 4.365 бирача српске националности, од којих је на изборе изашло њих 875 или 20,05 посто. Ово је била и најбоља излазност на нивоу свих Жупанија у читавој РХ. Поред Већа српске националне мањине Личко-сењске жупаније конституисаћемо и Већа српске националне мањине на подручју општина Врховине, Плитвичка Језера, Удбина, Доњи Лапац и Ловинац и градова Оточца и Госпића, изјавио је за ријечки “Нови лист” Милан Узелац (СДСС), заменик жупана Личко-сењске жупаније из редова српске националне мањине.
Узелац је нагласио да проблеме у Лици готово једнако деле и Хрвати и Срби и да су они првенствено демографски.
-Ми једноставно немамо људи, а бојим се да су тенденције такве да ћемо их имати све мање и мање, уколико се нешто драматично не промени. Без великих државних улагања на ова подручја ништа се неће променити на боље. У срединама где припадници српске заједнице живе у значајнијем броју проблем је и скроман друштвени живот јер нам недостају млади, способни људи који би повукли неку „позитивну причу“ из подручја спорта, културе, науке... Тенденције су једноставно такве да се на овим руралним подручјима тренутно не може пуно тога направити. Ни држава, на жалост, нема правог одговора на овај проблем. Границе су отворене, млађи људи желе нешто више, нешто ново и ми их тешко можемо задржати на овим подручјима, нагласио је Узелац.
ЛОШИ ПУТЕВИ, ЕЛЕКТРОМРЕЖА, ИНТЕРНЕТ...
Што се тиче инфраструктуре и ту има проблема, додао је.
-У многим селима где живе припадници српске националне мањине путеви су често у веома лошем стању, водоводну мрежу нема велики број насеља, нисконапонска мрежа је такође често врло лоша и дотрајала. У неким селима слаб је сигнал за мобилне телефоне, а самим тим тамо нема ни интернета. По свим тим питањима нешто је и учињено, али се мора још пуно тога одрадити како би живот за сваког човека у Лици био лакши и угоднији, закључио је Узелац.
Ј.М.
