Слободан Богдан (36), отац дечака Патрика (10) коме се траг изгубио у понедељак заједно са рођаком Антонијом (11), не губи наду и апелује на суграђане, али и све друге људе добре воље да им помогну у потрази за дечацима и данас са њима изађу на Дунав. Подсетимо, малишани су нестали у понедељак поподне. Њихова бицикла и обућа су нађени на обали Дунава код кајак клуба.
-Молимо све људе добре воље да нам се придруже. У 7 и 30 часова крећемо у потрагу да пронађемо нашу децу, Патрика и Антонија. Ко има чамце, молимо да изађе на реку, а планирали смо да их тражимо и кроз шуму. Место састајања је код Антонијевог оца Бебија, стоји у апелу обе породице и пријатеља несталих дечака.
Слободан је смогао снаге и захвалио се свима који помажу у потрази и придружио се молби да се потрага омасови.
-Молим суграђане који имају чамце да крстаре Дунавом низводно, што више могу. Молим и пецароше да уколико нешто примете одмах јаве, каже човек који већ четири дана проживљава агонију заједно са својом супругом, ћеркама, родбином и породицом другог несталог детета.
По његовим сазнањима, како каже, у потрагу су се укључили и момци из апатинске марине, као и Шумска управа, који су дали чамац који непрекидно крстари Дунавом. Такође је сазнао да су дошли и рониоци, волонтери из Београда, као и један Сомборац са чамцем, посадом и сонаром, али и неколико Апатинаца са чамцима, додајући да се наопсежнија потрага до сада очекује данас.
Данас ће им се придружити и апатински рониоци, такође са чамцем и сонаром, као и рониоци Жандармерије, који јуче нису били, јер су имали интервенцију на другом месту.
Патриков отац још додаје да до њих долазе разне приче, од тога да су се деца удавила, до тога да су киднапована.
-Не искључујем ни варијанту да су деца отета. Због тога смо облепили град њиховим сликама. Молимо људе да што више деле те фотографије, па уколико их неко примети да нам јави. Спремни смо за сваку сарадњу, само да дођемо до деце! Више бисмо волели да верујемо у причу да су отети, јер онда има наде да су живи, искрен је Слободан.
Он каже и да га погађају питања: “Шта ће деца сама поред воде?”, јер, како каже, сина је учио да реку поштује и да је се плаши.
-Моје дете је одрасло на реци. Редовно смо заједно ишли и на пецање. Од малена сам га упозоравао на опасности реке. Васпитан је тако да сам ја сигуран да он није ушао у воду да би се купао, јер зна шта може да се деси. Претпостављам да се други дечак оклизнуо, а да му је он пружио руку да помогне, објашњава скрхани Слободан, који је свакодневно са целом породицом на обали Дунава, на месту где су његов син и рођак виђени последњи пут пре нестанка.
Ј.Миљуш
