На реконструисаном делу улице Српских владара од Средње до Марка Орешковића, укупне дужине нешто више од 500 метара, постављено је укупно 47 клупа. Поређења ради, на шеталишту од „Златне круне“ до Шумске, које је дуже за око 200 метара (а и шеталиште је, за разлику од поменуте улице) има их само 30, од чега је десетак толико уништено да су буквално неупотребљиве.
Откуд одједном толико клупа које, узгред речено, током реконструкције главне улице нису чак ни помињане. Наиме, наведене су бехатонске стазе, зеленило, 96 нових паркинг места, расвета... али не и клупе. И то толико клупа?!
На крају испаде да је управо клупа убедљиво највише! Једна на два паркинг места. На сваком од четири угла на раскрсници са улицом Петра Драпшина по три, односно укупно 12 са погледом на нигде. Пет испред шалтер сале општине. Три испред празног зида некадашњег млина. Четири испред давно започетог објекта, зараслог у траву, на месту бившег „Укусног одевања“...
И, иако је био сунчан дан кад смо их фотографисали, ни на једној од 47 клупа нико није седео. Као ни данима пре, али и ових неколико после.
Због свега, намећу се питања:
Чему толико клупа у улици која чак није ни шеталишна зона?
Чему бацање новца на нешто што ће (како неко рече) до пролећа већ бити добро похабано (кише, снегови, хладноћа, вандали...)?
Или се, једноставно, неко добро “уградио”?
Ј.М.
