ПРИГРЕВЧАНКА САВКА ТАДИЋ И ЊЕНА ДВА СИНА ВЕЋ ДВА МЕСЕЦА ЖИВЕ У МРАКУ

Објављено: 15.06.2024.

       

Савка Тадић и њени синови Милан (21) и Гроздан (17) већ два месеца живе без струје. Са породичном пензијом, у износу око 17.000 динара, ова Пригревчанка осим што једва саставља крај са крајем, након смрти супруга, пре четири године, суочена је и са нерешеним имовинским односима који њеној породици додатно отежавају иначе тежак живот.

Недовршена и нелегализована кућа саграђена у дворишту старе, рушевне куће у улици Мирка Штулића 22 у Пригревици, односно само део приземља те куће (кухиња са малим дневним боравком и купатилом) дом су породице Тадић. Остатак објекта више од две деценије стоји у тзв. сивој фази и без столарије. Од пре два месеца искључена им је и струја.   

-Стара кућа јесте оронула, али је урушен само њен дворишни део, на коме се не налази сат од струје. Проблем је и што се као власници куће водимо моја породица и наследница мог пок. девера. Ми смо годинама живели у делу до улице, где је и сат, а она у дворишном, који се урушио. Инспекција ми је наложила да санирам улични део куће и да ће нам тада поново прикључити струју, у сузама прича Савка и додаје да се и поред малих примања труди да струју плаћа редовно, ако не цео износ, бар део, како не би нагомилала дуг.

Савка је, како наводи, санирала улични део старе куће, али тиме није и решила проблем. Јер, тврди, у Електродистрибуцији да би јој поново прикључили струју траже јој сагласност и сувласнице куће!

-Путем адвоката смо затражили сагласност, међутим нисмо успели да је и добијемо. Уместо тога, нуди предлог да се одрекнемо нашег дела на старој кући, а да она неће тражити удео у новој. То не могу да прихватим, јер нова кућа није легализована и, папиролошки она заправо и не постоји, што значи да би деца и ја могли завршити на улици, објашњава наша саговорница, додајући да је проблем наслеђен одраније, јер га ни њен покојни супруг ни његов покојни брат нису решили за живота.

-Наследили смо све по пола, у идеалном делу и на томе је остало. Ја немам средстава да исфинансирам геометра, укњижим ову недовршену кућу, а нажалост, немамо ни комуникацију са деверовом наследницом, тако да не видим излаз из овог мрака у коме живимо моја деца и ја, плачући закључује Савка.

Иако јој је баш јуче, током наше посете, стигло и званично решење грађевинске инспекције да је испунила оно што су од ње захтевали, санацију уличног дела куће, у Електровојводини су јој потврдили да без обзира на то, без сагласности сувласнице, не могу да јој поново прикључе сат. 

Све у свему, изгледа ће се решење морати потражити на суду.  

Да ли, до тада, ова жена, иначе срчани болесник и онколошки пацијент, са оперисаним карциномом, и њени синови баш морају живети у мраку, без топле воде, фрижидера, куваног јела?

Или се ипак може нешто учинити? Не кршећи прописе или „преко везе“, већ само уз мало добре воље... 

Ј.М.