НОВИ КАТАСТАРСКИ ПРЕМЕРИ ПОМЕРИЛИ МЕЂЕ?!

 

Апатинац Мићо Бокан и његова мајка Милица, на којој се води кућа у Пољској улици, упали су, ни криви ни дужни, у проблем за који, ни после вишедневног „шетања“ од канцеларије до канцеларије, немају решење. Како каже Мићо, не би ни знали шта их је снашло да нови комшија, копајући темеље за кућу, буквално није ушао у њихово двориште!

-И то, сасвим легално, јер су, испоставило се, нови катастарски премери померили међе и по метар и по и тако је у целој Пољској улици, тврди Бокан, поткрепљујући своје тврдње упоређујући нови и стари план своје парцеле.

До комшије, који је недавно продао плац на ком је претходно срушио стару швапску кућу, објашњава, имао је провизорну ограду која је ту била деценијама. И која сада више није међа.

-Нови власник је ангажовао геометра и испоставило се да његов посед практично улази у моје двориште, „сече“ гаражу и иде скроз до објекта продавнице коју смо ту некад имали. Питао сам геомера из Сомбора о чему се ту ради и он ми је одговорио да је „њима (катастру) одавно рекао да овде нешто није у реду, да не штима“, док ми је геометар из Апатина рекао да су му рекли да су „нове мере такве и да они не могу ништа“, те да он „по тим мерама мора да ради“. Питао сам и адвоката шта да радим. Рекао ми је да могу да покренем судску парницу, али је нагласио и да ће то пуно да кошта, те да је најбоље да се комшија и ја покушамо договорити око међе, наводи Бокан.

У апатинској Служби за катастар, додаје, речено му је да је премер, пошто је у питању периферија града, прављен на основу снимка обављеног из ваздуха који није најпрецизнији, те је због тога и дошло до померања међа.

-Још су рекли да имамо свако своју квадратуру и да нам је нико не може одузети. А међе помере и по метар и по? Ако је толико комшија ушао у мој посед, мени онда остаје да толико узмем од тротоара, прокоментарисао је своју ситуацију наш саговорник.

Обраћао се, каже, и надлежној инспекцији, такође без успеха.

-Ово је проблем целе Пољске али и дела улице Кружни насип, од пруге до ромског насеља, а можда и на другим периферним деловима града, за које ми и не знамо. Једоставно смо у мат позицији – за проблем у ком смо се нашли нико није ни надлежан, ни одговоран. Како је уопште допуштено да досадашња документација, која се поклапа са стањем на терену, сада више не вреди, пита се Бокан, иронично закључивши да је, по важећим премерима, његова стара кућа, изграђена 1888. године, више од једног метра – на уличном тротоару?! 

Да није тужно, било би смешно. И, опет, ником ништа...

Ј.Миљуш