НЕ МОГУ СЕ БРАНИТИ ОД ЗМИЈА, ЛИСИЦА, ШАКАЛА, СМЕЋА...

 

-Неки дан је, на моје очи, ту, један из села, са коњске приколице у траву преко пута моје куће избацио пар џакова смећа. Кад сам га упозорио да то не ради, само је кратко одговорио „може ми се“ и, потеравши коња, безбрижно наставио својим путем, започиње причу о својим и јадима својих комшија из улице Николе Тесле, Сонћанин Мирко Наранџић.

Већи део ове улице има куће само са једне стране. На другој су, у багремару, давно ископани темељи за неки објекат на ком, већ годинама, нема ни радова, а ни власника да уреди своју парцелу. Да невоља буде већа, годинама се не одржава ни јавна површина између багремара и пута, дужине од преко 50 и ширине око пет метара. 

-Иако се ради о јавној површини, годинама је нико је не одржава. Задњи пут смо је ми сами косили, али више нити има ко, нити имамо чим. Трава је до појаса, свако мало из ње измиле змије, а виђали смо и лисице, али и шакале, објашњава нам Мирко, док нам његов комшија Роберт Брдарић показује на улегнутој трави трагове животиња које су ту пронашле своје привремено станиште. 

Немоћни да сами нешто учине, али и годинама невидљиви за месну заједницу, становници улице Никола Тесла одлучили су се да, јавним апелом надлежнима, покушају да реше овај, како кажу, сада већ велики проблем.

-Ово је решиво, потребно је само пар људи и један трактор и све би се уредило за пар сати. Надам се да ће, код надлежних, бити воље за то. Јесмо на периферији, али не треба да се осећамо као грађани другог реда, који не заслужују исте услове за живот, као и остали, закључује наш саговорник.

Ј.М.