Јуче је, испред Владе РС у Београду, одржан протест родитеља деце са потешкоћама у развоју, који су на овај начин изразили своје незадовољство због тога што предлог Закона о родитељу-неговатељу, који би омогућио плату и радни стаж родитељима који 24 сата дневно брину о својој деци, поново није уврштен у дневни ред Скупштине РС.  

Захтеви са јучерашњег протеста су хитна јавна расправа у Скупштини, хитна седница Скупштине и стављање предлога Закона Родитељ-неговатељ на дневни ред, састанак са организованим родитељима неформалних група без представника удружења, евентуалне измене и допуне предлога Закона адекватним амандманима и предлог Буџета и коначно доношење Закона Родитељ-неговатељ.

Шта значи статус неговатеља? Њега би добио родитељ који живи са дететом и негује своје дете које је потпуно зависно од помоћи другог лица у задовољавању својих основних потреба. То би значило да тај родитељ има право на посебну новчану накнаду, припадајуће доприносе, као и право на пензију. 

Јучерашњи протест је имао огроман одјек и добио подршку многих грађана, удружења, јавних личности... 

-Надамо се да ће наши захтеви бити уважени, јер Родитељ-неговатељ је само прва ставка коју нам систем још није омогућио. Где су боравци, предах смештај, становање уз подршку? Борићемо се за нашу децу и нећемо одустати. Она заслужују квалитетан живот и док живе са родитељима, и после њихове смрти. Не смемо дозволити да живот проводе у нехуманим условима садашњих институција затвореног типа. Не тражимо сажаљење и милост, већ основна људска права, наводе у апатинском Удружењу доброчинитеља “Мали Принц”, чији чланови су подржали протест у Београду. 

Јучерашњем скупу је присуствовала и Александра Радовановић, са својим сином. Лично јој је, каже, све било врло болно. 

-Гледам своје дете, гледам другу децу, родитеље... Искрене емоције и ускраћено право. Са друге стране, државу то није брига. Ни шта ће бити са нашом децом кад нас не буде, ни шта ће бити кад напуне 18 година, ни шта и како даље кад родитељи, као ја, изгубе право на боловање ради посебне неге детета. Жалосно је што своја права морамо да тражимо на улици. Свуда у свету Закон Родитељ-неговатељ постоји, само у нашој држави не. Само у нашој држави то третирају као “плаћање” родитељства. Ми тражимо само онај минимум који је потребан да наставимо бригу о својој деци, наводи Александра. 

Александра Марић, председница Удружења и мајка детета са сметњама у развоју каже да предлог овог Закона постоји још од времена кад она није ни знала да јој је дете стопостотни инвалид, а данас он има 14 година.

-Не тражимо никакво сажаљење, већ да држава реагује и обезбеди нам достојанствен живот. Ми бисмо волели да су нам деца самостална и да не морамо да их негујемо 24 сата дневно, већ да идемо да радимо, али живот нам је приредио другачији ток. Поред тога што тај Закон није ни близу усвајања, такође је проблем и што нам деца кад наврше 18 година постају невидљива за систем, без икаквих права. Не постоји предах смештај, становање уз подршку, боравци, персонални асистент... Једина будућност која их чека, ако држава нешто не предузме је, нажалост, нека од институција, а чак ни њих нема за све, објашњава Александра, наглашавајући да је њена обавеза као родитеља да дигне глас за свог сина, који то сам не може.

Ј.М.