Кад сте јавна установа или радите јавни посао, морате бити спремни на то да се ваш рад и јавно коментарише, свидело вам се то или не. Спречавање грађана, корисника ваших услуга, да то чине може бити само контрапродуктивно. У ери друштвених мрежа, чак и немогуће.

Отуда још више чуди то што је ЈКП “Наш дом” онемогућио коментаре читалаца на својој страници на фејсбуку, на којој приказују део својих активности и постављају обавештења за грађане.

Чега се боје у ЈКП “Наш дом”? Неугодних питања и коментара? Па, ако троше средства буџета, а буџет пуне грађани, морају да буду спремни и на питања тих истих грађанима. Зар им транспарентност није у опису посла? 

Уместо тога, изабрали су опцију “ограничити коментаре”. У стилу (већ познатог) “може ми се”.

А што и не би кад им се стварно “може”. Коме одговарају за такво понашање? Ником. Осим оне неколицине (по страначкој хијерархији) према којима се тако и не понашају и пред којима стоје у ставу мирно. 

Игноришу и медије (делећи нас на прихватљиве или не – у зависности од тога колико могу да нас контролишете). За непослушне нема ни најава, ни обавештења, ни информација, а често ни места у простору где су они. Као ни одговора на телефонски, усмени или писмени позив или захтев.  

Чега се плаше ако раде по закону и домаћински? Ако не злоупотребљавају своје положаје? Или је, у случајевима ако баш и није увек и све по закону, транспарентност резервисана само за - понекад и понешто?

Све се сазна, кад тад, па и оно што не желе. До тада – писаћемо и коментарисаћемо тамо где можемо. А пуно је таквих места на друштвеним мрежама. Тако да, џаба им труд. 

Ограничења одавно не постоје, а информације цуре ли цуре...

Ј.М.