ИНСПЕКЦИЈА СМАТРА ДА ЈЕ ДОШЛО ДО „САМОЗАПАЉЕЊА ДЕПОНИЈСКОГ ГАСА – МЕТАНА СТВОРЕНОГ У ТЕЛУ ДЕПОНИЈЕ“
Пожар на апатинској депонији, који је избио почетком јуна, трајао је више од недељу дана. Иако за то време на лицу места, које смо обилазили више пута, нисмо затицали ни возила, ни раднике у покушају да угасе ватру, надлежни тврде да су то чинили. Одговоре ЈКП „Наш дом“ и Инспекције за заштиту животне средине (на питања које смо упутили 9. јуна, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја) смо добили јуче.
У одговору Драгане Стамболије, руководиоца Одељења за инспекцијске послове, наведено је да је Инспекција за заштиту животне средине у сарадњи са комуналном инспекцијом свакоднево обилазила локацију одлагалишта комуналног отпада - несанитарну депонију у Апатину на којој је дошло до пожара.
-Одмах смо контактирали ЈКП “Наш дом“ Апатин да предузму неопходне мере, што је и учињено. Пријава против предузећа није поднета. С обзиром да се дим на депонији појављивао током целе недеље, инспекција сматра да је проблем самозапаљење депонијског гаса – метана који се ствара у телу депоније, навела је Стамболија.
И у ЈКП „Наш дом“ су навели да су одмах по уочавању дима, од стране њихових запослених, на терен изашли представници ЈКП-а и констатовали да је локација жаришта на старом, напуштеном делу депоније, који се годинама не користи за одлагање и третман комуналног отпада и који је удаљен око 100 метара од асфалтног пута и у потпуности прекривен самониклим растињем.
-Ова чињеница, као и време избијања пожара (касни вечерњи сати) указују на оправдану сумњу да је до пожара дошло услед деловања људског фактора, односно несавесног и нелегалног паљења секундарних сировина и кабастог отпада од стране трећих лица, навео је Небојша Смиљанић, директор ЈКП „Наш дом“.
Смиљанић је додао да је одмах по лоцирању дима обавештена надлежна ватрогасна служба Апатин, која је у више наврата излазила на терен са циљем пресецања линије пожара и спречавања ширења отвореног пламена, те да је ангажовано и Добровољно ватрогасно друштво Купусина.
-С обзиром да је реч о изузетно неприступачном и зараслом терену, прилаз тешкој механизацији на самом почетку је био онемогућен, те како би се обезбедио приступ извору дима, ЈКП је грађевинским машинама радило на пробијању и изради наменских приступних путева. Након што су створени безбедни услови за прилаз тешке механизације самом извору пожара, приступило се техничкој ликвидацији дубинског жаришта. Будући да се пожари на депонијама овог типа ефикасно не гасе само водом, примењена је метода локализације и изолације путем затрпавања земљом (тзв. гушење пожара) како би прекинули доток кисеоника, што онемогућава даље тињање и појаву нових димних гасова, навео је Смиљанић и закључио да у „овом тренутку (12. јуна кад је писан одговор) на депонији нема отвореног пламена нити емисије дима“.
Да се депонија редовно одржава, ватра не би непрестано горела недељу дана, а отрован дим који се осетио у целом граду, угрожавао здравље људи и животну средину. Гомиле отпада не би биле на путу и непосредно поред њега и онемогућавале пролаз до удаљенијих делова депоније. А да има чувара престало би и нелегално паљење секундарних сировина.
Све је могло да се спречи и овај пут, као и сваки претходни, али није. Овако, само гасимо пожаре. И метафорички и буквално.
Ј.М.
