Током кампање и обиласка источне Србије, Александар Вучић имао је неугодан сусрет са мајком младића који је погинуо на радном месту. Кроз сузе је говорила о смрти сина, наводној пријави радника тек након погибије и петогодишњем чекању правде.

Њено сведочење подсећа и на несрећу на апатинском гробљу, у којој је радник тешко повређен приликом обрушавања зида. И тај случај отвара питања о условима рада, датумима пријава и поступању надлежних.

Мајка младића који је, према њеном сведочењу, погинуо када га је на радном месту прегазио булдожер, кроз сузе говори о петогодишњем чекању правде. Наводи да њен син није био пријављен нити обучен за послове које је обављао, а да је пријава извршена тек три дана након његове смрти, у недељу.

Изнела је и озбиљну тврдњу да су јој рекли како Александар Вучић не дозвољава судијама да пресуде. То је њен навод о ономе што јој је пренето, а не доказана чињеница о утицају на суд. Према њеним речима, послодавца заступа адвокат Ђукановић. 

 

Pogledajte objavu na X-u

Ово сведочење отвара питања која имају и локалну димензију. На гробљу у Апатину догодила се несрећа у којој је радник преживео, али је, према сазнањима портала СОинфо, задобио тешке телесне повреде приликом обрушавања зида.

СОинфо је 25. новембра 2025. објавио да је повређен радник Џими комерца током изградње гробних места. Основно јавно тужилаштво у Сомбору потврдило је да је дежурни тужилац 8. новембра обавештен о обрушавању зида и повређивању једног лица. Полицији је наложено прикупљање доказа, након чега је тужилаштво требало да одлучи о даљем поступању. Портал је питања упутио и извођачу, ЈКП Наш дом и Инспекцији рада.

Према додатним информацијама достављеним за овај текст, повређени радник завршио је на интензивној нези у Сомборској болници, а у тренутку несреће није био пријављен. Наводи се и да градилиште није било пријављено, те да су одговарајуће пријаве поднете тек након обрушавања зида. Ове тврдње захтевају проверу документације и одговор надлежних.

Управо датуми могу дати кључне одговоре: када се несрећа догодила, када је поднета пријава радника, који је датум почетка осигурања евидентиран и када је пријављено градилиште, уколико је пријава била обавезна. Датум подношења пријаве и датум наведен у њој морају се проверити одвојено.

Готово једанаест месеци након несреће, питање је докле су стигли полиција и тужилаштво. Да ли је утврђено ко је одговоран, шта је установила Инспекција рада и да ли је покренут неки поступак? Тврдња да је случај заташкан не може се потврдити само одсуством јавних информација, али надлежни могу и треба да објасне шта су предузели. Можда у овом моменту не знамо да ли и ко овде кочи истрагу, али поуздано знамо да још увек нико није одговарао за оно што се десило.

Исходи ових несрећа су различити, а наводи о накнадном сређивању пријава отварају исто питање: да ли се безбедност и права радника проверавају док раде — или се папири сређују тек када неко страда?

Накнадна пријава не може променити услове у којима се несрећа догодила. Породице и јавност заслужују проверљиве одговоре о тим условима и утврђивању одговорности.

 

 Редакција