Резултати обдукције тела Гојка Грозданића, трагично стадалог у ноћи са суботе на недељу на путу Сомбор-Стапар, код скретања за Пригревицу, још увек нису званично стигли породици, али су успели сазнати у телефонском разговору да је смрт наступила од фрактуре лобање. Породица спрема сахрану, која ће се одржати сутра у 14 часова у Апатину.
-Још је нејасно шта се догодило. Само су нам кратко рекли да је преминуо од фрактуре лобање. А како је повређен и од чега још не знамо. Нека полиција ради свој посао, ми само желимо истину, ко га је убио... Ићи ћемо до краја да то сазнамо, упорно понавља Гојков отац Миле, палећи цигарету једну за другом.
Каже, Гојко му се увек јављао где иде и кад ће се вратити. Писао му је цедуљице и остављао на столу. Тих дана, до те несрећне суботе, није излазио. Дочекао је брата Страхињу, који је дошао на распуст и који иде у машинску школу у Београду.
-Нераздвојни су и једва су чекали тај распуст да буду скупа. Гојко је кувао, спремао кућу, бринуо и о мени и о брату. И у суботу су размишљали да ли да иду у град. Отишли су заједно, у Апатин, у сузама прича Гојков отац.
Брат Страхиња, једва говори.. Каже да је он остао у Апатину, а да је Гојко, стопом, јер није имао довољно новца за такси, отишао на концерт, у Стапар.
-У неко доба сам му послао поруку питајући га где је. Није било одговора. Није га било ни код куће, кад сам дошао. Тек сам заспао, кад је дошла полиција. Само су ми рекли да је доживео несрећу, још у шоку и кроз сузе једва прича Страхиња.
Уз њега је, све време, мајка Ирена Цигер. Смирује га, плаче са њим и присећа се задњег телефонског позива.
-Јавио ми се око осам увече и рекао да излази у град. Потврдили смо и договор да обојица дођу код мене за два дана, у Таково, где живим. Требало је, ускоро, да заједно кренемо у Словачку, где сам ја већ одлазила да радим. Желео је да идемо заједно јер није било посла у Пригревици. Ујутро ме је Страхиња назвао и једва говорећи рекао да је Гојко погинуо, у сузама каже мајка Ирена, чврсто стежући Гојковог 22 месеца млађег брата Страхињу.
Отац Миле понавља да неће одустати док не сазна ко је убио његовог првенца и шта се дешавало те магловите ноћи на путу Сомбор – Стапар.
-Јавило ми се доста његових другова. Показали су ми и селфи који су снимили, непосредно пре него су се растали. Гојко је са једним другом, стопом, стигао до раскрснице. Друг је наставио ка Сомбору, он, пешке, ка Пригревици. Ту је и страдао. Нашао га је таксиста, све ми је испричао. Било је 20 минута до 4 кад га је нашао и звао полицију. Био је сав у локви крви, тихо прича Гојков отац и додаје да је његов страдали син био изузетно вредан младић, да је желео да се осамостали, купи ауто.
-Био је врло емотиван, волео је породицу, мајку, брата, највише. Волео је и коње, маштао је да ће једном имати имање на селу, купити трактор... И имати бар једног коња..., у сузама прича отац Миле.
Сахрана трагично преминулог Гојка Грозданића биће сутра у 14 часова на Градском гробљу у Апатину.
Ј.Миљуш
