ПРИСТАН СРУШЕН ЈЕР ПОЛИТИКА НИЈЕ УВАЖИЛА СТРУКУ
Да је политика слушала струку и да струка није попустила пред политичким притисцима, Апатин би данас имао стабилан и безбедан пристан на улазу у залив и марину у којој при сваком ниском водостају чамци не би остајали на сувом. И, што је такође једнако важно, 40 милиона динара, колико ће коштати санација пристана, било би уложено у неке друге инвестиције.
На жалост, струка није слушана. Јер је било важније „вијање“ предизборних рокова, доношење брзих и површних одлука без консултације или уважавања мишљења стручњака. Наслеђе које је претходна власт оставила новој. Да отклони грешке својих претходника и потроши још пуно новца, којег нема...
НАЈВЕЋИ УДАР ЛЕДА НА ТАЧКИ ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ПРИСТАН
-Познавајући прилике на Дунаву код Апатина и одржавајући пословне везе са општином и тадашњим председником Живорадом Смиљанићем, били смо упућени у изградњу пристана. Сви смо се чудили због одабране локације, на самој кривини. Скренуо сам му пажњу, сасвим добронамерно, да пристан не треба да буде на том месту, да ће бити проблема ако буде леда, јер је највећи удар тачно на тачки где се планирао пристан. Он само се насмејао и, одмахнувши руком, одговорио да „леда на Дунаву није било 30 година“. Лед на Дунаву се појављује циклично, те податке је требало уважити. Др Смиљанић је много желео, али није имао око себе људе који знају посао и који би га спречили да чини грешке, каже дугогодишњи наутичар, испред Групације за наутичку привреду и наутички туризам при Привредној комори Србије, чији је дугогодишњи члан.
Наутичари наводе да би измештање пристана са постојећег места на друго, далеко безбедније и боље, на самом улазу у залив, било најбоље решење, али и неизводљиво.
-Измештање јесте најбоље, али и најскупље решење, једнако скупо као и изградња новог пристана. Дакле, остаће где јесте. Пошто се налази на тачки највећег удара леда, шипови морају бити максимално ојачани бетоном како би издржали притисак хиљада тона леда. Понтони треба да буду спојени тако да могу, пред зиму, да се безбедно раставе и изместе на мирну воду до почетка нове наутичке сезоне. Лупањем леда, ван матице реке, уклоњена је ледена баријера која је заправо штитила пристан. То је била грешка. Пристан је тада остао без природне одбране, јер га је тај лед чувао. Зато, кад се поправи, и о томе треба водити рачуна. Значи, све ће бити у адекватном одржавању, објашњава наш саговорник, наглашавајући да се природи треба повиновати и покушати предупредити сва могућа изненађења.
Озбиљни пропуст, по мишљењу наутичара, начињени су и у марини.
-Место где је направљена марина је одлично, добро је заштићено, али се при ниском водостају јавља проблем, јер добар део пловила остаје на сувом. Тада је онемогућено и спуштање чамаца на воду, као и точење горива. То је огромна грешка пројектанта. Дефинитивно потврђује да пројекат није добар и да марина није грађена по прописима. Такође, марина није прављена за рибарске чамце, већ за већа пловила, која се у садашњим условима и на постојећој писти не могу спустити на воду. Писта је тотално неосмишљена и некорисна, закључује наш саговорник.
САНАЦИЈА ПРИСТАНА 40 МИЛИОНА ДИНАРА
Локална самоуправа најављује скору реконструкцију пристана. Инвестиција је процењена на 40 милиона динара. У изјави датој медијима, Дубравка Кораћ, заменица председника општине Апатин, је нагласила да се ради о великој инвестицији, за коју је део средстава предвиђен општинским буџетом, док би други део требало да се обезбеди из Министарства туризма и Покрајинског секретаријата.
Ј. Миљуш
