КО МИ УБИ СИНА, КРОЗ СУЗЕ СЕ ПИТА ОТАЦ СИНИША
У улици Еугена Кочиша, у кући на броју 1, у сомборском насељу Гоге, мук. Родбина и пријатељи породице Каран долазе, у тишини, да изјаве саучешће. Од среде, када се сазнало да је Небојша убијен, кроз кућу је прошло на десетине људи у жељи да буду уз Небојшине несрећне родитеље Радмилу и Синишу и две године старијег брата Немању. Отац Синиша крши руке и плаче.
-Не сумњам ни у ког... Полиција ће открити, чекаћемо. Не знам ко га је и зашто убио... Чујем, неки кажу, због дугова. Није мој син ником био дужан, знали би ми то, рекао би нам, вратили би. Све нам је говорио... Није да имамо новца на претек, али имамо довољно за живот, ником нисмо дужни, кроз сузе, тихо прича Небојшин тата.
Брат Немања не проговара ни реч.
-Слагали су се и дружили, стално. Карактерно су различити, али су се изнад свега волели и разумели, додаје несрећни отац.
Присећа се те несрећне суботе, 9. фебруара и каже да је Небојша те вечери, око 20 часова, изашао из куће. Он и старији син су били у дневној соби и само су чули кад је затворио врата. Од тада га више нису видели.
МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН ОСТАВИО У СОБИ
-Мало ми је било чудно што је изашао, а да се није јавио. Помислио сам да је тркнуо ту, негде, на кратко. После сам видео да није ни зимску јакну обукао. Био је развијен и јак, могао се одупрети да га је неко напао... Касније сам га звао на мобилни, неколико пута, није се јављао. Тек после сам му телефон нашао у соби, са угашеним тоновима. Кад сам ујутро видео да га још нема, наслутио сам да нешто није у реду, тихо прича Синиша и додаје да су одмах обавестили полицију, али и да су се сами организовали са родбином и пријатељима и кренули у потрагу.
-Свуда смо га тражили. Били смо и ту, по њивама и напуштеним салашима у Обзиру. Можда смо чак били близу места где је убијен... ако је ту убијен... ништа не знамо сада, полиција нам ништа није рекла, сем да су га пронашли мртвог.
Синиша још прича да ништа не знају о истрази. Полиција им не саопштава ништа. Каже, тражили су да им покажу место где је нађен, да оду и запале свећу, али им ни то нису хтели рећи.
-Све су то нагађања колико је мртав и где је тачно и кад убијен. Још се то не зна. Ако неко зна, зна полиција, али још не саопштава. Тело је однето на обдукцију, након које ће бар нешто бити јасније, каже Синиша.
Уз родитеље и брата најближа родбина, Небојшине баке и деке, тетке, ујаци, стричеви... Сви, у сузама.
-Шта мислите колико је овде туге? Сви смо ван себе, још нисмо ни свесни шта нас је снашло. Родитељи су под инјекцијама за смирење, избезумљени од бола. Само да се убица пронађе, да се казни за злочин који је починио, плачући додаје Синишина рођена сестра, која је, од тренутка кад је сазнала за страшну вест, непрекидно уз њих.
Небојшино тело је послато на обдукцију у Завод за судску медицину у Новом Саду.
Ј.Миљуш
