
Угледах роду, јуче. Шепури се на торњу звоника на Градском гробљу. Каже моја Ружа, да је дошла још 14. марта, четири дана раније него прошле године. Редовно забележи њихов повратак. Одласке не успева, а и нису толико битни. Важније је да се врате, каже уз осмех...
Неки дан, након што је ова, прва, уредила породично гнездо, појавила се и друга рода... Ваљда су пар. Милован, рекоше ми, тврди да је први дошао мушки, назвавши га родаН, да среди гнездо до доласка своје драге. Можда, не знам. Није ни битно. Важно је да су се роде вратиле...
Ј.М.












