ВЕЛИЧАНСТВЕНИ СКУП ЖИВОТНИХ ШАМПИОНА
У главном граду Уједињених арапских емирата, Абу Дабију,од 14. до 21. марта одржана је Специјална олимпијада - Олимпијске игре спортиста са посебним потребама. У реализацији ове Олимпијаде учествовала су и двојица наших суграђана, браћа Филип и Огњен Кукућ, који иначе раде у полицији Абу Дабија. Филип је био ангажован као техничка подршка, а Огњен, као стартни судијау кајаку.
У 24 спортске дисциплине такмичило се преко 7.000 спортиста са посебним потребама из укупно 190 земаља. Србија је учествовала са 89 спортиста који су наступили у осам спортова и укупно освојили 18 медаља, од чега су четири златне, 10 сребрних и четири бронзане.
-Ја сам прихватио посао техничког координатора такмичења у кајаку водећи се мишљу да урадим нешто корисно за људе са посебним потребама. Међутим, много више су они дали мени. Искрену радост, која је долазила из свег срца и без икакве задршке, енергију која је безгранична и несебична, фасциниран је Филип, додајући да ако неко жели да осети искрени спортски дух, онда свакако треба да посматра такмичење спортиста са посебним потребама.
Филип додаје да за разлику од других такмичења, на овом није било ривалитета како међу спортистима, тако ни међу тренерима, јер су сви имали један заједнички циљ – да се такмичење одржи и да такмичари буду задовољни.
-Ми организацијом јесмо урадили велику ствар тиме што смо им омогућили да се такмиче и уживају у томе, али из њиховог угла ми и не постојимо. Заборавиће нас веома брзо, док ми, са друге стране, њих нећемо никада, посебно не енергију коју су нам пренели, додаје Филип.
Филипова размишљања дели и његов брат Огњен, који је био распоређен на позицију стартера у кајаку, због искуства које има у овом спорту.
-Изразито лако ми је било радити и са такмичарима и са њиховим тренерима. Иако су се очекивале потешкоће у комуникацији, није их било. Сваки старт и трка су протекли без икаквих проблема, уз јако навијање и бодрење, не само својих већ и такмичара, конкурената, из других земаља, прича Огњен и истиче да је посебност ове величанствене спортске манифестације у томе што међу такмичарима нема скривених емоција и искривљених намера, што не гледају боју коже, националност, вероисповест, што се сви воле и поштују и што су сви једнаки и посебни.
У ову причу увела нас је Филипова и Огњенова мајка, Светлана, и сама фасцинирана утисцима својих синова које су јој, током трајања Олимпијаде, из дана у дан преносили. Њенаводиља била је, како каже, да да подршку и мотивише суграђане који у својој породици имају особу са посебним потребама.
-Фасцинанто ми је то што су ти храбри људи своје страхове претворили у победу. Добити дете које се разликује, чије су могућности у старту ограничене, суочити се са тим и не предати се, већ гурати напред и померати границе, је херојство. Ради тих родитеља и њихових шампиона који заједно иду кроз овај несавршени живот, желела сам да се исприча ова прича о Олимпијади спортиста са посебним потребама. Да се види да живот има више путева и даје прилику различитости, каже Светлана и позива да подржимо наше суграђане са посебним потребама и учинимо их видљивим и равноправним у свим сегментима.
Ј.Миљуш
