НИКО, ДОК НЕ ПРОБА, НЕ ЗНА ШТА ЈЕ ТУЂА КУЋА
Кад размишљам о нашем послу, намеће ми се мисао да живот воли они који су увек у дејству и који се ослањају на себе. То је мотивација за сваки мој дан. Свима су нам отворени путеви, па ко жели, нека проба. Тек онда може, са пуним правом, да да свој суд. Док није пробао наш хлеб, тешко...
Не може нико, до нас самих, осетити шта значи туђа кућа, туђи језик, туђе нарави и навике и наша уклапања у све то. Играти ову, нашу, игру је често веома болно и тешко, али је зато искуство немерљиво.
Најважније је да будемо здраве, кад одлучимо овим путем. И да знамо језик, бар на нивоу комуникације.
Три године радим овај посао, променила сам пацијенте са разним дијагнозама, никада се нисам жалила иако је било кризних момената.
Поделићу са вама неке своје приче... покушати пренети колико ми је требало стрпљења, снаге, самопоуздања, суздржавања...
Неговала сам жену, 68 година, потпуно дементну. Ударала ме је шакама свуда, сваки пут кад бих јој пришла... пењала се код мене у собу у три сата после поноћи, грабила моје ствари, бацала их свуда, пуна беса. Нисам спавала, често, и по 24 часа. Трпила сам...
На другом месту бака, дијагноза тешка шизофренија, деца дигла руке од ње, син за пет недеља, колико сам била, дошао само два пута да је обиђе... Истеривала је све из куће, врло је било тешко борити се са њом, свакодневно. За све време колико сам била код ње, нисам успела да је „преварим“, да се окупа...
Три године радим овај посао. Била сам у десетак породица и верујте, нигде није лако, колико год неко тврдио супротно. Ми смо ту да испунимо њихова очекивања, задовољимо потребе пацијената, често будемо и понижене... Тешко ми је кад то доживим, али се само „рестартујем“ да сам ту да бих зарадила новац за своју породицу и одмах ми буде лакше. Не и потпуно лако, наравно, не може то новац надоместити, али некако прође и тај осећај. Ни код куће, код разних послодаваца, није лако. Зато ћутим и радим.
Још је много неиспричаних прича, али, верујте, сличне су и вашим и мојим, које сам поменула. Зато, драге моје, главу горе и покушајте остати изнад, зарад оних због којих сте ту.
Цвита Пуповац
