МОЈА ПРВА ШТЕЛА – ДВА ПАРА ЗАХВАЛНИХ ОЧИЈУ

Као многе наше жене и ја сам донела одлуку да кренем на рад у туђину као неговатељица старијих лица. Убрзо након одлуке добила сам своју прву штелу - Аустрија, Зиерсдорф. Село 50-так км удаљено од Беча. Пацијенти - старији брачни пар, обоје дементни.

Након ноћног путовања стижем. Рано јутро,пада киша, а ја у туђем свету, испред тућђе куће која ће ми бити дом.
Кроз главу ми пролази мисао „како ћу, ни језик не познајем“.

Улазим у кућу и за столом угледам двоје стараца. Гледају они мене,гледам ја њих, а све троје помало уплашени и изгубљени. Осмехнем се и поздравим. Деда ми, пун наде, пружа руку,прихватам је и наша авантура креће.

Има разних прича. Моја је једноставна и весела. Прихватила сам свој посао као да су они моја породица. Бринем о њима и њиховим потребама,кувам, чистим, спремам. Заузврат добијам њихово поверење и поглед два пара очију који ме са пуно наде и захвалности гледају.Мало ли је?

Сад, након 14 дана мог радног искуства, могу рећи да се осећам као део породице. Тако сам прихваћена, тако сам прихватила.
Знам да многе жене имају пуно више искуства и пуно гора искуства, али узећу себи ту слободу и дати вам савет: Радите посао срцем и уз осмехи биће Вам лакше.

И, не заборавите,једног дана можда ћете и Ви бити нечији пацијент... Срећно!

Ирена Кукић