Не тако давно, грађани су могли да се пожале Председнику општине у његовом кабинету. Састанци са Председником обављали су се четвртком, уз претходну најаву. Обично су се људи обраћали када их мука натера, надајући се да ће Председник својим ауторитетом заложити се за њихову ствар, а не ретко макар саслушати, по правилу обећати да ће се нешто учинити и углавном је остајало на обећањима. Често су захтеви били банални, неосновани, мимо надлежности самог Председника, али је била нека добра пракса да се прикаже да институције постоје управо ради грађана.
Тога више нема. Од више грађана добили смо информације да се грађани не примају у згради општине Апатин. Или боље речено, Председник их ту више не прима. Прима их у реновираној кафани. Реновираној за потребе СНСа, све са ликом „највећег од највећих“ у природној величини.
Тако функција бива потчињена партији. Институција и систем се гасе, а Председник поставља своју партијску припадност изнад функције која му је поверена. Апатин није битан, битна је странка и то само она једна и једина. Не може више општина да помогне никоме, али може странка. Провидна манипулација према грађанима са циљем да се покаже да је странка јача и од система и од функције и да једини ко може убогом грађанину да помогне јесте СНС. То што Апатин нестаје, што све важније институције се измештају из Апатина, што све више људи одлази са картом у једном правцу, ма није битно, уосталом, па шта ће нам и општина када имамо СНС, а већ у Сомбору, Оџацима и Новом Саду има ко ће мислити за нас, па ће „нашем“ Председнику, то пренети да нам саопшти из страначких просторија.
И не само он, цела булумента локалних функционера, неспособних и мање неспособних директора, махом прелетача, просипају нам приче о меду и млеку све из бивше кафане. Додуше сад са страначким обележијима.
Па и постојећи Председник је из јата прелетача. Тврдо крило Српске радикалне странке заменио је новом функцијом. Ваља се дочепати пензије и показати своју лојалност. Иако политички увек у врху власти, (јер да би победио најлакше је променити дрес), највећи политички успех му је својевремено набављање неког xy броја дечијих хулахопки. Како то обично бива, прелетачи морају да се труде више од осталих, па је остало забележено да је овај постојећи не тако давно под окриљем ноћи китио град плакатима оног по рангу вишег Председника. А онда је у ноћи када је пао пристан постао Председник. Уместо неког другог Председника који такодје, преко ноћи, није више био Председник.
Управо због политичке неспособности, због овог омаловажавања функције коју обавља , садашњем Председнику желимо добро здравље и да са функције оде што пре. Пре него што се поправи пристан.
УГ "БЕЗ СТРАХА"
