Ове године општина Апатин ће за медије издвојити чак десет пута мање новца него прошле године. У буџету ће, по конкурсу расписаном 29. фебруара, за медијске пројекте уместо прошлогодишњих 11 милиона бити опредељено само 1,1 милион динара.

Новина на овогодишњем конкурсу је да “право учешћа немају издавачи са медијем у коме нису објављени основни подаци о медију у облику импресума”, што подразумева објављивање података о медију и чланова редакције, а што већина портала који су конкурисали и добијали буџетски новац није чинила.

 У конкурсу се наводи и то да “пројекат, у смислу закона, не подразумева праћење друштвених, економских, политичких, културних, спортских и других дешавања на дневном нивоу (вести, централна информативна емисија, јутарњи програм, преглед дана и слично)”.

Конкурс је био отворен до 14. марта, а одлука о томе који медији ће добити и колико новца, биће донета у року од 90 дана од закључења конкурса.

Занимљиво да су локалне буџете за медије (и то у истом проценту као и Апатин) скресали и град Сомбор, који је за ове намене предвидео два милиона, као и општина Оџаци која ће за медије ове године издвојити свега један милион динара.

Пошто је у све три општине на власти СНС (са партнерима), очигледно је да је одлука за све њих донета на истом месту (ван нашег Округа) као и да јој циљ није био рационалније трошење народних пара, већ нешто сасвим друго. А шта је то друго, након што су од доласка на власт, у последњих скоро осам година, из локалних буџета “испумпали” стотине милиона динара за СВОЈЕ медије?

То друго може бити обични предизборни трик, односно придобијање грађана пред најављене локалне изборе ове године, потврђујући овим “кресањем” буџета да КАО уважавају њихове све чешће и гласније примедбе на издвајање огромног новца за медије блиске власти, односно СНС-у. Наравно да је ово само представа за јавност. Јер постоји безброј начина да се тим истим медијима надокнади разлика до суме коју су добијали претходних година, а један од њих је и преко јавних предузећа и установа.       

То друго може бити и нови конкурс који би расписали после избора.

То друго може бити и “отварање” тих медија (као љутитих због смањивања буџета) за “опозицију”, али наравно ону која има подршку режима.

То друго може бити и намештање уносних послова из области маркетинга, наручених репортажа, ПР текстова... 

То друго може бити и нешто сасвим треће, јер медијска лојалност кошта и мора да се плати. А то знају и једни и други, те нема сумње да ће се изнаћи неки начин да обе стране буду задовољне. 

Ј.М.