ПОЛИЦИЈИ ОДРЕДИТИ НОРМУ БРОЈЕМ УДАРАЦА ПАЛИЦОМ ПО ЛЕЂИМА БЛОКАДЕРА!

 

 “Разуларене усташке хорде напале просторије...” “Од западних налогодаваца добили јасне инструкције да ударе на један од најјачих бастиона одбране српских националних интереса...” “Ударили су где је најтврђе и мораће да се суоче са последицама...” И, на крају “Србија је вечна док су јој деца верна!” 

Други статус је још гори – још више жедан крви, са јасним позивом на линч – мерећи полицијску норму за државну плату бројем удараца по леђима блокадера, које наравно, назива усташама...

Ово (читај - ови) бастион одбране српских националних интереса?

Ово ради у просвети, учи и васпитава децу?

Ово живи ту, у комшилуку!

И са којим, бре, правом кроје критеријуме о величини српства и прописују казне за оне који, по њиховим мерама, нису довољно велики - Срби? 

И, ко су они уопште? 

Један неми дизач руке за одлуке напредњака на седницама локалне самоуправе. Други ни толико. Оно што би требало све да забрине је што су, обојица, просветни радници (један директно у настави, други у администрацији)... 

Кад боље размислим, не сећам се да су икад били овако и оволико бесни. Па ни онда кад им је врх странке растурио странку (ако су тад и били у странци?). Кад су их, један по један, напуштали виђенији чланови и формирали оно што су тад мрзили више и од усташа. Српску напредну странку. Клели, проклињали, претили, пљували... И, након неког времена, се утишали кад су видели колико су ови и бројчано, али и свакако, надмоћнији. Кад је већина њихових пресвукла дрес, уз нову партију добила и нову партијску славу и опет се заклела на верност – и партији и вођи. 

Заборавили на издајнике из сопствених редова, острвили се на све који би критиковали власт, па и на сопствене ратне ветеране. Од ”усташа”, до “курвица у првим блокадерским редовима”. По угледу на вођу, ускуражише се и ови локални. 

Овај, мали, што је у међувремену стигао до прве клупе послушних ђака у скупштини и (коначно) државног посла, али и онај други коме се СРС у паду указала као добар пут за лични политички (и ваннаставни) успон. Да је озбиљан у свом радикализму потврдио је, осим реториком и песницама. Међутим, ни у једном, ни у другом се није баш прославио. 

И, још нешто. Први је онемогућио коментаре свог статуса, а други је већ одавно пола града ставио на “блок”. 

Ко се заправо кога уплашио? 

Ј.М.