“Студенти побеђују” и “Србија побеђује”. Два транспарента на апатинској пијаци, између којих је била - само група полицајаца.
Јуче, пре подне, по први пут на истом месту, у исто време, тик једни уз друге били су присталице студената и присталице власти.
Иза стола, на који је био окачен транспарент “студенти побеђују”, неколико младих Апатинаца, студената, са прибором за исписивање мајица са својим слоганом, чланови УГ “Без страха” и грађани. И један звучник, са кога су пуштали музику.
До њих, са полицијом између, велики транспарент “Србија побеђује”, који је држало неколико присталица власти. И други, преко пута, где су били и штандови са пропагандним материјалима. У непосредној близини још неколико комбија, којима је дошла група Пригревчана, као подршка апатинским напредњацима. Поред штандова била је и актуелна председница општине и њен заменик, као и неколико директора јавних предузећа. И звучник (окренут ка присталицама студената) са веома гласном музиком из већ добро познатог репертоара са напредњачких окупљања.
Полиција – што у униформи, што у цивилу – у приправности. Тензија се осећала у ваздуху, а у пар наврата била на ивици и физичког инцидента. Присуство пригревачких напредњака, предвођених првим међу њима, осоколило је пар ситнијих провокатора да се покажу, знајући да имају добру залеђину са импозантним искуством стеченим у Сомбору, Кули, Оџацима... Изазвао га је један присталица власти док је шетао и снимао присталице студената, истовремено их вређајући и показујући им средњи прст. На сву срећу и уз интервенцију полиције, инцидент није прешао у физички, већ се завршио само на вербалном окршају.
Апатин је, одувек, био некако политички успорен град. На маргини свих битних, а посебно политичких дешавања. Кад су се догодиле демократске промене, нас су још увек звали Стаљинград. Кад су код нас почела политичка превирања, у осталим градовима она су већ била одавно завршена.
Значи, ако се оволика поларизација осети у Апатину, какву смо имали прилику да видимо јуче, јасно је колико је Србија озбиљно подељена.
На ове и оне. На нас и њих. На светлост и таму. На памет и глупост. На добро и зло. На разум и лудило.
На сваком је да одабере страну. Више него икад се осети ко, коме и чему припада. Сличан – сличном.
Ј.М.
