Одборници СО Апатин су на последњој седници усвојили и предлог Програма коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине за ову годину.

По овом Програму, средства буџетског фонда биће искоришћена за мониторинг квалитета ваздуха 1,4 милиона динара, пројекат смањења загађења ваздуха из индивидуалних извора 4,5 милиона, уклањање дивљих депонија 5 милиона, по 100.000 за мониторинг отпадних вода и мониторинг површинских вода, за мониторинг буке у животној средини у различитим зонама града 200.000 и за финансирање удружења грађана 1,5 милиона динара.  

Шеф одборничке групе ГГ „Апатине пробуди се“, Перица Попић је изнео замерке на расподелу средстава за заштиту животне средине.

-Пет милиона је предложено за уклањање дивљих депонија, а њих је све више и више. За удружења грађана предвиђено је 1,5 милиона. Шта та удружења раде осим што црпе средства из буџета? Са друге стране имамо градску депонију која је темпирана еколошка бомба, дуго година. Почетком седмице опет је на њој био пожар, који је гашен два дана. Осим тога, на депонији је тотални хаос који хитно треба решавати – затрпати рупе остале од ископавања стакла, поставити знакове где и докле се сме довозити отпад, јер су претходни ишчупани, заштитити електричне водове, увести чуварску службу, спречити ширење отпада на суседне парцеле које нису предвиђене за депонију. То мора да буде приоритет локалне власти, рекао је Попић.  

Председница општине Дубравка Кораћ је потврдила да апатинска депонија, као и остале на територији општине, није условна, односно да од почетка није направљена као адекватно место за одлагање отпада.

-Управо то је разлог зашто је рађен тај велики пројекат трансфер станице, где је идеја да сав отпад из Апатина и свих насељених места буде транспортован у Ранчево, у велики центар, који се гради уз подршку Министарства за заштиту животне средине који, из неког разлога, доста споро напредује, што је чињеница. Трансфер станица ће омогућити да се изврши примарни третман отпада (сабијање) и да, уместо пет камиона, возимо један, чиме ће трошкови превоза бити мањи него да се отпад вози директно у Ранчево, рекла је председница Кораћ.

Она је још додала да је, због свих случајева који су били на депонији и који су изузетно опасни, а тичу се копања стакла, одвоза других сировина са депоније и изузетно неодговорног одлагања отпада од стране разних појединаца, постигнут договор са директором ЈКП „Наш дом“ да од идуће године на депонији буде ангажована чуварска служба.

-Такође, ушли смо у пројекат са институтом „Михајло Пупин“ из Зрењанина, а који се тиче дигитализације комуналне инфраструктуре. Овај пројекат подразумева, у првој фази, постављање видео надзора на две најгоре локације, а то су тренутно депоније у Апатину и Сонти. Заиста није нормално да сваке године дајемо толика средства за интервенције на депонији, додала је Кораћева.

Она се осврнула и на пожаре који се дешавају на депонији и разлоге због којих се разгрће смеће.

-Најмањи проблем је угасити површинску ватру од тих гума које се тамо константно пале и вади бакар, међутим проблематика је кад ватра захвати дубље слојеве депоније, нема довољно кисеоника да се разгори, али има довољно да тиња и да се тај јако загађујући дим шири. Поента разгртања смећа је да се заустави продор у дубље делове и да се ту, на површини, угаси пожар. Вероватно је то рађено и приликом последњег гашења пожара, рекла је председница и сложила се да је потребна служба која ће завести ред на депонији, додајући и да се нада да ће регионална депонија Ранчево да проради што пре, те да ће се тада, рекултивацијом апатинске депоније, овај проблем трајно решити.

Ј.М.