ИГРА ГЛУВИХ ТЕЛЕФОНА
Заказати ЕМНГ (електромионеурографију) на неурологији болнице у Сомбору у рангу је немогуће мисије, судећи по искуству наше читатељке Радмиле. Она још од понедељка покушава да закаже ово снимање, али још увек није пронашла пут којим би то успела, иако је поред телефона провела више сати.
-Чим ми је специјалиста исписао упут, отишла сам на шалтер како бих заказала ово снимање. Иако пише да раде до 14 часова, већ у 13 и 10, кад сам ја дошла, није било никога. Спремачица ми је рекла да су отишли кући, започиње причу наша саговорница.
Наредног јутра позвала је болницу и, са централе, добила број телефона неурологије 420-531. Упорно га је позивала, али се нико није јављао.
-Пошто мисе два дана на тај број нико није јављао, решила сам да позовем директора болнице, са намером да се њему пожалим на немогућност заказивања снимања. Јавила се секретарица и љубазно се понудила да ће ми она заказати термин и о томе ме обавестити. Након два дана сам је опет позвала и тада ми је, уз извињење, рекла да „имају неких проблема“ те да сачекам још недељу, недељу и по дана и да ће она „покушати да ми закаже, преко реда“. Одговорила сам да ми не треба ништа „преко реда“, већ само да ми се закаже, јер ја то сама очиглено не могу, наставља Радмила.
Након разговора са секретарицом, ипак одлучује да позове директора и пожали му се на проблем. Уместо њега, опет добија исту секретарицу.
-Кад ми је рекла да је директор одсутан, тражила сам да ме упути на неког са ким могу да разговорам о овом случају. Дала ми је број мобилног телефона главне сестре на неурологији, која ми је на моје питање зашто се нико не јавља на фиксни телефон, љубазно објаснила да он већ годину дана није у функцији! Остала сам у чуду, јер су ми управо на централи болнице дали тај број! Не могу да верујем да годину дана ни централа, ни секретарица не знају да неурологија нема фиксни телефон (?!), у чуду препричава наша саговорница.
Главна сестра јој је, потом, дала број мобилног телефона медицинске сестре која ради баш у кабинету у ком се обавља ЕМНГ преглед.
-И таман кад сам помислила да се мом лутању ближи крај, испоставило се да сам се прерано радовала. У више наврата сам позивала ту сестру и увек ми је спуштала слушалицу уз кратко „у гужви сам, позовите касније“. Око 13 часова више није била доступна, а после 14, кад јој је телефон опет био у функцији ми је, опет кратко, одговорила „позовите у радно време, сад нисам на послу“. Како, кад у радно време, нема времена, пита се ова наша суграђанка.
Она ће, упорна каква јесте, своју причу довести до краја и, како год, заказати преглед који јој је неопходан за даље лечење. Шта са другим пацијентима? Који ће стати на позивима непостојећег броја, не знајући куд и како. А таквих је највише...
Ј.Миљуш
