Сунце упекло, Нове године се више нико и не сећа, Рибља Чорба већ потрошила зарађено милионче (од српске), а ми још увек окићени, за све паре!

Но, кад боље размислимо, ако је већ Београд могао да се кити тамо неког септембра, што Апатин не би могао остати окићен тамо неког фебруара? Шта фали? Ионако је „харфа“ (фонтана се тако зове), сећате се, била сува до половине јула, а већ у октобру закована, па бар нека вајда од ње, такве.

Сасвим је сигурно да ћемо понети титулу последњег раскићеног града не само у Србији, већ вероватно и на целој планети... па макар већ сутра завршили тај обимни и захтевни посао раскићавања. А није да немамо са чим и са ким. Механизација бројна, спремна, била и смотра јесенас... Зимска служба се ни ознојила поштено...

Ето, пре неки дан, расклопише и отопљено некад било клизалиште. Нешто отишло у чврстом, нешто у течном стању, тек – нема га. А јелка? Жилава... не да се...

Ј.М.