Пригревица је у недељу поново добила канализацију. Додуше, не праву. За сада ону најдуговечнију – обећану.
Председник Србије Александар Вучић стигао је у село и најавио да ће Пригревица у наредне три године добити канализациону мрежу вредну око 1,8 милијарди динара.
Окупљени су имали разлога за задовољство. Неки су дошли да виде председника, а неки су, према причама које круже међу запосленима, дошли јер је било паметније да тог дана баш пожеле да виде председника.
Јер демократија је најлепша када је добро организована.
Ко је дошао добровољно, а ко изненада открио љубав према недељном политичком програму – нека свако процени сам.
И тако је пред окупљенима стигла велика вест:
Пригревица добија канализацију!
Једини проблем је што је Пригревица канализацију већ једном добила.
Такође на реч.
Још 2019. године председник Вучић је приликом обиласка овог краја поручио да Пригревица мора да добије фекалну канализацију, а тада је најављено решавање питања воде и канализације.
Прошло је седам година.
Канализација се, изгледа, путем негде изгубила, баш као и они срби који су са Косова и Метохије кренули пешке на никад одржани највећи скуп у историји Новог Сада.
Али нема разлога за нервозу. Послата је поново.
Нови рок – наредне три године.
Ако све буде по плану, негде око десете годишњице првог обећања Пригревица би могла свечано да добије оно што је требало да добије после претходне посете.
А У МЕЂУВРЕМЕНУ – НЕСТАЛА ВОДА
Док су се окупљени радовали будућој канализацији, и усхићено клицали председнику, једна ситница као да је остала у другом плану - Пригревица тренутно нема здравствено исправну воду за пиће.
Дакле, село које је 2019. чекало канализацију, 2026. не само да је још чека него је у међувремену остало и без воде коју је имало.
Мора се признати да је напредак тешко пратити овом брзином.
Некада смо имали воду, а нисмо имали канализацију.
Данас немамо канализацију, а не можемо да пијемо ни воду.
Али имамо ново обећање.
И то са роком. Од три године.
Злобници би питали чему канализација ако нема воде, али такви очигледно не разумеју велике инфраструктурне пројекте. Прво се човек обрадује канализацији, па се онда сети да нема шта да пусти кроз чесму.
У СВИЛОЈЕВУ ЈОШ БОЉЕ
Председник је потом отишао у Свилојево и тамо открио да домаћин није знао да постоје подстицаји за набавку трактора.
Наљутио се председник на сараднике.
- Како човек није знао?
- Зашто му нико није рекао?
- Зашто се информације не преносе људима?
- „Стани ту у центар села и подели 100 оних флајера“, поручио је председник.
Потпуно исправно председниче. Информација мора да стигне до човека.
Осим, изгледа, ако је тај човек локални новинар.
Званична најава председникове посете објављена је у суботу у 17.40, а рок за обавезну акредитацију медија био је истог дана у 20 часова.
Читава два сата и 20 минута.
Сасвим довољно.
За то време локални новинар треба само да види најаву, организује недељу, пронађе фотографа, пријави акредитацију, проучи програм, прегледа седам година архиве и припреми питања.
Можда је требало и новинарима поделити 100 флајера.
Јер да је неко стигао да завири у архиву, могао је председнику да постави веома непријатно једноставно питање:
- „Председниче, зар ову канализацију нисте обећали још 2019. године?“
А можда и друго:
- „Док чекамо канализацију коју сте већ обећали, шта ћемо са тим што сада немамо ни воду за пиће?“
Овако питања није било. Било је застава, протокола, аплауза, нових рокова и још једног обећања.
А Пригревчанима остаје да се надају да ће овог пута канализација заиста стићи.
До тада могу да се радују ономе што имају.
Обећање из 2019.
Обећање из 2026.
И воду коју тренутно не смеју да пију.
За једно село – сасвим солидан инфраструктурни пакет.
