Наставила се хајка на новинаре. Оне који нису по мери власти, који не пишу што им се диктира и који имају храбрости да буду професионални. Да јавности саопште истину, ма каква да је, да не жмуре над муком својих суграђана, да обавесте о свему оном што други желе да се сакрије...
Није ово ништа ново. Пре десетак година, хајку је водио медиј који је, тада, био продужена рука ондашње (СПС) власти. Ничим изазван ни прозван, а ни позван, да оцењује ко лаже, а ко говори истину, себи је то давао за право. Након судске пресуде, тај медиј је колегиницу Софију Пуалић Шперо и мене коначно оставио на миру, не коментаришући више текстове које смо објављивале у ондашњем Блицу и Пресу.
Власт се, у међувремену, променила, мислили смо да ћемо одахнути и на миру радити наш посао, али не лези враже. Нова власт изнедрила је и нова гласила, која уместо да се баве информисањем, за шта згрћу добре паре из буџета све четири општине Западнобачког округа, ничим изазвани опет ударише на нас! Тачније, овај пут на мене. Софију су заобишли, што не значи да је неће „сачекати“ на неком наредном тексту...
И, тако, пре неки дан, на једном од тих, поменутих сајтова, освану наслов „Вест о отпуштању радника Инсерт-а у Апатину изазвала панику“.
’Ајде?!
Није 100 потписаних отказа изазвало панику, већ вест о томе!
Е, моји „новинари“... Брижници за здравље својих суграђана, које, лажима, треба сачувати од панике. А седење у изолацији, маске, рукавице, полицијски час... је толико идилично, да га не треба кварити ружним вестима о отказима?! Приде, истинитим вестима!!!
Да, потписани су откази! Да, радницима су и предати папири потребни за пријављивање на биро! Да, две недеље траје годишњи! Шта оспоравате? Шта није истина од написаног?
Уосталом, прочитајте један од тих отказа о којима сам писала. Дао ми га је један од тих 100 радника, а десетина потврдила причу. Нагласивши и да у тој фирми ради неколико брачних парова, као и једна четворочлана породица, којима је та плата била једини извор прихода. Да, сви они су потписали отказе, који ће ступити на снагу кад истекне годишњи одмор, 3. априла. Осим, ако се вирус корона не повуче до тад... Можда, али у бајци. А Србија то није. Посебно не данас...
И? Шта је то тенденциозно, малициозно, сензационалистички или неистинито у тексту који сам написала?
Лепите етикете ви, који нисте уболи једног новинарског слова, а камоли најобичнију вест!!! Ви, којима је информисање писање огласа, саопштења, обавештења... маркетинг. Који сте се новинарству примакли онолико секунди колико вам је трајало копирање туђег текста! Ви, који немате ни срама, ни колегијалности...
Чуј, колегијалности? Па никада нисмо ни били, нити ћемо бити – колеге. Зато, удрите из свих оружја!
Оловку (тастатуру) не дам!!!
Јасминка Миљуш
