Из дневника са вишедневне акције наших суграђана који годинама живе и раде у УАЕ, Огњена КУКИЋА и др Филипа КУКИЋА, (Police Sport and Education Center Abu Dhabi Police, UAE). Дневник је објављен у стручном часопису „Повратак природи“, издавача Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду:

Од памтивека човек се кретао и истраживао нове пределе. Како површина воде на планети заузима већу површину од копна, један од најчешћих, а уједно и најстаријих облика кретања кроз простор јесте кретање помоћу кајака. Кајак који је првобитно настао од костију и коже китова или фока, а данас се развио и до израде од најсавременијих материјала је помагао човеку да прелази и истражује велика пространства, било рекама, језерима или морима и да притом са собом може да понесе потребне залихе за истраживање тих предела. И дан данас постоје племена на арктичком северу која праве кајаке од дрвене конструкције и китове или фокине коже.Такође користе китову маст за бољу пропулзију и водоотпорност, као и фокине бешике као ваздушне јастуке за бољу пловност. Међутим, данас се кајакци у највећој мери, посебно у технолошки развијеним земљама, користе у сврхе рекреације, спорта и туризма. У земљама које имају излаз на море употреба кајака је често дневна рутина. Овакав вид активности јако је здрав и одличан у превенцији разних обољења,а такође веома познат и по развоју мишићне снаге. Из тог разлога, полиција Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) јеоформила секцију за авантуре и изазове, укључивши и кајак као једну од активности. Циљ ове секције је да приближи полицајцима бенефите активности у природи са једне стране, а са друге стране да задовољи потребе и унапреди знања оних полицајаца који воле активности у природи, али није имао ко да им их организује. Један од првих већих пројеката ове секције био је обилазак кајаком свих 7 емирата који сачињавају УАЕ. Припреме су трајале око 3 месеца, након чега је и тура успешно реализована.

Кајак тура око УАЕ

С обзиром да се УАЕ налазе у појасу Сахаре, са излазом на арабијски и омански залив, највећи изазови у овој тури су били врућина, влажност ваздуха, ветар и таласи, односно спољини елементи. Из тог разлога, тура је организована у новембру. Температуре у то доба године су измедју 25 и 35 степени целзијуса, имали смо 6 дана без јаких ветрова и један застрашујуће ветровит дан. Влажност је била примерена том добу године, у опсегу од 45% до 62%. Тим се састојао од 8 људи, од којих је 6 веслало,а двоје је било у логистици. Тура је стартовала уемирату Фујеирах, а завршила се уАбу Дхабију. Укупно смо провели на води 7 дана и направили око 350 км. Сваки дан смо са собом носили храну и воду. Имали смо константну пратњу обалске страже, а на обали нас је пратила логистика са једним возилом које је транспортовало камп опрему и опремуза кување и припрему хране, прву помоћ и резервну опрему. Сваки дан смо прелазили у просеку 40 - 55 км. Тура је завршена успешно, без повреда или инцидената. Сви су уживали и били смопрви тим који је урадио један такав подухват у Емиратима.

Први дан

Први дан смо се окупили у Фујеирах-и, емирату који је окренут ка Оманском заливу. Спаковали смо опрему и почели туру. План је био да први дан пређемо 45- 50 км, за шта нам је било потребно око 7 - 8 сати веслања. Тај део полуострва врви од разног животињског света.Видели смо велике раже, кит ајкуле и блацк-тип ајкуле, корњаче које су биле и до 1 м у пречнику. Временски услови су били савршени. Лаганим темпом смо веслали 4 сата, пристали да ручамо и наставили даље. Храна је било претежно арапска, јело се рукама, као што и приличи њиховој традицији. Имао сам утисак да је тим срећан и задовољан, што је било важно на оваквим турама. Морал је стално морао бити висок пошто након 6 и више сати на сунцу и под физичким напором ствари се често отму контроли, али је тим биофантастичан по том питању. На крају дана, 56 км уз доста смеха и труда. Цео дан су временски услови били феноменални. Нико из тима није попустио. Важно је навести да темпо није био јак, циљ је био да у двоседима, са опремом коју смо имали и са плимом или осеком, одржавамо брзину приближно 6 км/х. У најбољим тренуцима смодостигли и до 8км/х, али уз паузе и неповољан ветар или кретање воде просечно би било око 5,5 км/х.Исти дан смо спаковали опрему и комбијем прешли на другу страну полуострва где смо и камповали. Тај емират се зове Рас Ал-Кхаимах и спечифичан је по томе што је брдовит. Има највиши врх у УАЕ који је на 1943 м надморске висине. Ту се такође и налази најдужи и најбржи Зип лине на свету.

Други дан

Спавање у Рас Ал-Кхаиману је било добро. Због добрих временских прилика нисмо постављали шаторе, већ смо спавали у врећама, под отвореним небом. Нашли смо малу забачему плажу где није било никаквог осветљења па је и поглед на звезде био очаравајући. Цео тим се добро одморио и рано ујутру, већ око 6 сати сви смо били будни. Део тима је спремао доручак, док су остали прегледали и припремили чамце, весла и опрему за даљи пут. Било је јако важно да се сва опрема сваки дан пред спавање опере слатком водом. Мора око емирата су изразито слана и сва опрема би била скорена од соли. Самим тим, под сунцем би се брзо оштетила. Мајица би се поцепала након само два дана у таквим условима уколико је нисмо испрали слатком водом. Већ око 7 сати смо кренули са новим изазовом. Планирао је да се тај дан извесла до 50 км. Временске прилике су биле исте у јутарњим сатима као и дан пре, али је поподне почео да дува лаган ветар из правца исток-североисток. Ветар нам је по правцу био повољан, али је проблем представљала температура, јер када дува ветар у леђа, нисмо могли да се надишемо довољно кисеоника због високе концентерације влаге. Тај дан смо имали просечну брзину од 5 км/х, што није лоше, али је то узело свој данак на замору па смо тај дан направили свега 35 км. Емират у који смо стигли је Умм Ал Qуwаин. Тог дана смо пролазили кроз природни резерват који је заштићен од стране УАЕ као легло корањча. Било их је на десетине, великих и до преко 1 м у пречнику. Али под водом толико брзе да нисмо успевали направити квалитетан снимак. Искуство које се памти целог живота. Имао сам утисак да је то тиму подигло морал на највиши ниво. Спавали смо опет под отвореним небом, температура је то вече пала на 18 степени и било је идеално за роштиљ, дружење уз ватру и спавање.

Трећи дан

Рано јутро, око 5 сати, сви смо били на ногама и премни за нови дан. Расположење у тиму је било одлично.Они који су јуче правили доручак данас проверавају и спремају опрему за веслање, а друга половина се бави припремом хране. Стартовали смо у 6 сати са планом да превесламо укупно око 45 км, односно да се дође до следећег Емирата што је Ајман (Аџман), направимо паузу за ручак и наставимо до Схарје (Шарџа). Временски услови су били добри. Јутро без ветра, влажност је била умерена па смо и притисли да пређемо планирану руту што брже. Пошто смо спаковали храну и воду за пут, а нигде на приобаљу нисмо могли пристати пошто је од овог дела пута обала била или у приватном или у војном власништву, одморе смо правили на води. Оно што је почело да прави велики изазов је било пристајање на обале и ветар који је почео да нам дува са бока, односно са севера. Подигли су се таласи и до 1,5 м и то нас је драстично успорило. Како год, без журбе и притиска одлучили смо да наставимо и ако је обалска стражила предложила да одморимо дан или два да се ветар смири. Моја одлука је била да је тим спреман да се носи са таквим условима,што и јесте био, пошто смо већ тренирали и на већим таласима. Наставили смо без инцидената и брзином од скоро 4,5 км/х. Тим је одрадио свој део посла одлично. Пред крај се почела јављати фрустрација, али смо одлучили да тај дан завршимо у Схарји и одморимо до сутра.

Четврти дан

По мени, најзанимљивији и најлепши дан.Веслали смо кроз Дубаи, између острва која су настањена са разним маркетима, хотелима и ресторанима. Традиционални чамци који су стално крстарили поред нас, јављали нам се и сликали се са нама. После тога смо изашли назад на отворено море и уживали у погледу на Палм Јумеиру, Бурј Кхалифу. Прешли смо планираних и остварених 35 км.Бурј, са превода са арапског значи “велики торањ”. Међутим, момци из тима су објаснили да се тај израз користи само ако је у одређеној зони нека зграда највећа. Па зато и ако у Дубаију има много изузетно високих зграда, само Кхалифа и Ал Араб носе тај префикс Бурј, пошто су највеће. Бурј Кхалифа, као највиша зграда на свету и Бурј Ал Араб, као један од највиших хотела на свету.

Пети дан

До овог дана је све изгледало идеално. Ништа што нисмо предвидели нас није изненадило. И онда је дошао дан када је било страшно,узбудљиво али уз одличан тимски рад и комуникацију сви смо завршили дан безбедно. Тог дана је ветар дувао до чак 27 или 29 чворова, таласи су били и до 8 фита. Чак је и обалска стража хтела да одустане од пратње у два наврата. Ипак, на крају сви смо прошли невероватних 50 км без паузе, за коју пак није ни било прилике ни места. Организовали смо се тако да смо на највише 2 - 3 м размака, уз константно довикивање. Певали смо и дозивали се да не би некога изгубили у ветру и таласима, па смо на крају и провеслали кроз највећу луку на блиском истоку Јабал Јаис. На жалост, са тог дана немамо слика, нисмо били у могућности да сликамо ни ми, ни обалска стража. Тај дан смо завршили око 5 сати после подне, заспали после вечере око 7 сати и спавали до 6 ујутру.

Шести дан

Након дана који је био изузетно напоран и стресан, ствари су опет кренуле на боље. Време се смирило, температура и влажност пали. Крај је био на видику. Остало је још мало. Одлучио сам да не срљамо, него да остатак поделимо у два до три дана веслања да се неко не би повредио. План је био да извесламо 32 - 33 км, што смо и урадили. Ушли смо у Абу Даби и то вече смо отишли кућама да се окупамо, оперемо опрему и спремимо да последњи дан туре изгледамо за пример пошто смо заинтригирали највише званичнике полиције, који су најавили новинаре на дочеку. Тај дан смо баш уживали на води. Нисмо пристали на ручак, него смо понели сендвиче. Имали смо прилику неколико пута да се нађемо у центру хранилишта рибе. Ваљда су нас рибе грабљивице користиле да сакупимо ситнију рибу и онда би је окружиле и кренуле нападати. Ми смо имали прилику да видимо ајкулина пераја свуда око нас и ситну рибу која скаче, па чак и удара у нас. Било је изузетно занимљиво присуствовати томе. Такође су нас тог дана посетили и делфини. Нисам имао прилике да сазнам са сигурношћу која је то врста, али је било јако лепо и узбудљиво.

Седми, последњи дан

И, тако дође и крај фантастичном искуству. После шест, физички прилично напорних дана, али изузетно занимљивих, спремали смо се да рано ујутру око 5 и 30, кренемо пут Абу Даби Јахтинг и Једриличарског клуба. То нам је била крајња дестинација.Време је било идеално. Овај дан смо сви једва чекали - да стигнемо у клуб. Нисмо фотографисали, нити много обраћали пажњу на околину. Превеслали смо невероватних 52 км са две краће паузе, од око 20 минута. Обе паузе су биле на води. Иако смо имали много острваца где смо могли мало да „протегнемо ноге“ али смо хтели да стигнемо у клуб што пре, пошто смо знали да ће нам сликање и поздрављање са свима узети доста времена. И тако, последњих 500 м смо имали дочек какав нисам доживео до тада. Обалска стража, новинари, разни званичници. Призор, какав доликује некоме ко је први пут у својој земљи направио овакав подвиг. Тура је била успешна са аспекта безбедности, организације и укупног субјективног утиска. Чамци, које смо имали нам нису омогућили већу брзину, али је самим тим изазов био већи. За 7 дана направити толико километара у овим чамцима је напорно, неудобна седишта, мала одморишта за ноге. Ови чамци су, заправо, чамци за риболов, стабилни, широки, спори и тешки. Али то нам ни у једном тренутку није представило проблем да изађемо и завршимо туру. Овим подвигом смо скоро преко ноћи постали једна од најпознатијих секција у Абу Даби полицији. Најдраже ми је што нам је ово отворило врата за многе друге туре касније, које су биле једнако изазовне и занимљиве. И у свакој смо једни од првих који раде овакве ствари.