17. мај се сматра светским даном хипертензије. О значају контролисања крвног притиска, као и превенцији настанка повишеног крвног притиска (хипертензије), из Сомборске болнице ''Др Радивој Симоновић'' огласила се др Невенка Борковић-Радуновић.

''Повишен крвни притисак се убраја у једно од најчешћих обољења у одраслих. У Србији више од 50% популације преко 65 година има повишен крвни притисак. Око 1/3 пацијената не користи редовно терапију.

Обољење је мулти факторско, најчешће је без карактеристичних симптома и знакова обољења, а оставља бројне последице на виталним органима – крвним судовима, срцу, мозгу и бубрезима. Најтеже компликације су срчани удар, срчана слабост, мождани удар и бубрежна слабост.

Постављање дијагнозе је једноставно – мерење крвног притиска на надлактици леве или десне руке у седећем положају, након петнаестак минута мировања. Нормалне вредности крвног притиска за одрасле особе су до 140/90 милиметара живиног стуба. Дозвољена је разлика до 10 mmHG на левој и десној руци. На основу једног мерења се не може поставити дијагноза хипертензије – потребно је бар пет пута у различито време мерити повишен крвни притисак. Крвни притисак има дневне осцилације – највиши је ујутру и у току поподнева тако да се варијације у оквиру нормалних вредности толеришу.

Лечење повишеног крвног притиска почиње променом начина исхране и физичке активности – ограничен унос соли, умерена физичка активност, престанак пушења, алкохол у минималним количинама, редукција телесне тежине. Уколико ове мере не доведу до регулације крвног притиска потребно је применити лекове. Данас располажемо са великим бројем добрих лекова за крвни притисак – избор и доза лека су индивидуални. Лечење захтева стрпљење пацијента и лекара уз могућност варирања крвног притиска и промену терапије.

Контрола крвног притиска, редовна терапија могу да спрече значајна обољења срца, мозга, крвних судова и бубрега и тиме побољшају квалитет и дужину живота.''