У БОРБИ ЗА ТУЂЕ, ЈЕДВА СЕ ИЗБОРИО ЗА СВОЈ ЖИВОТ
Три дана након што је КБЦ „Драгиша Мишовић“ претворен у највећи ковид центар у Србији, пет анестезиолога са Ортопедске клинике Бањица, међу којима је био и др Александар Пантелић, је послато у испомоћ колегама у КБЦ „Драгиша Мишовић“. Касније је долазило све више и више анестезиолога из целе Србије, да би их у једном тренутку било ближе 80.
-Мој први улазак у респираторни центар је био доста трауматичан, што због клаустрофобичног осећаја у скафандеру, што због тежине клиничке слике пацијената. Требало је само се навићи на нове услове. Радило са дневно по 4 сата, са паузом од 24. То је био рад са најтежим пацијентима и у почетку није давао неке превелике резултате. Пацијенти су се респираторно погоршавали, толико често да смо имали по неколико интубација дневно. Брзо се стигло до преко 50 пацијената на респиратору. Тек неколицину смо успели да одвикнемо од респиратора и да их екстубирамо. И тако наредних 23 дана, наводи, у својој исповести, др Пантелић.
Двадесетчетвртог дана његовог боравка у КБЦ „Драгиша Мишовић“, пробудио се са температуром. Урадио је лабораторијиске анализе и ЦТ и испоставила се левострана пнеумонија. Одмах је хоспитализован и кренуло се са терапијом.
-Првих пет дана температура је била једини симптом који сам имао. Што је била виша, то је било теже спустити је на нормалне вредности. Кад више парацетамол и стављање леда да ме хлади није помогло, одлучено је на основу клиничке слике и лабораторијских анализа да примим Тоцилизумаб.Већ са првим капима осетио сам како температура нестаје. Наредних два дана сам био миран, без температуре и других симптома. Једино што сам знао да је ЦТ у прогресији и због тога сам константно лежао на стомаку, наставио је др Пантелић.
После тога поново му се вратила блага температура, која је пролазила на парацетамол. Негде од 10-ог дана више није имао температуру, али му се постепено појављивао кашаљ, да би наредног дана постао толико упоран и константан, да је претио да га респираторно угрози.
-То је био тренутак када сам из собе прешао у ЈИЛ (јединицу интензивног лечења) под већи надзор. Следећа два дана су била најнепријатнија, јер константан нагон на кашаљ и моји покушаји да се притом максимално штедим су могли додатно да ме угрозе. Ипак терапија је деловала и кашаљ се полако смиривао. Тринаестог дана стање се стабилизовало и враћен сам из ЈИЛ-а у собу, објашњава др Пантелић.
Наредних дана му је било боље. ЦТ у побољшању,лабораторија се смирује. Субјективно, доста боље се осећа. И ситуација са короном се полако смирује. Све више пацијената напушта интензивну негу, али и болницу. Све иде на боље...
-Захваљујем се особљу КБЦ „Драгиша Мишовић“ за све досад што су урадили. Захваљујем се начелницима анестезије и директору болнице за максимално ангажовање. Свим колегама, лекарима, сестрама,велико хвала, додао је, на крају, анестезиолог, др Александар Пантелић.
Искуство овог анестезиолога упућује на нешто, што је помало и неправедно запостављено у време борбе са вирусом корона – а то је ко су истински хероји ове борбе, чије здравље је свакодевно угрожено у директним контактима са оболелима.
-Епидемиолози раде са подацима, упућују савете, одређују правила и мере, али „рудари“ на терену, у болницама, су заправо доктори, међу којима су најугроженији анестезиолози, инфектолози и пулмолози. Др Кон и екипа епидемиолога добро раде свој посао,мање-више објективно, али из Штаба, износећи у јавност податке које добијају са терена, где се водила и води битка са вирусом. Др Пантелић је само један од заражених лекара, а има их много више, као и медицинских сестара, који су, по болницама, у највећој опасности од заразе. Они су истински хероји ове битке, што се мора увек истаћи, надовезала се на исповест др Пантелића, његова колегиница из сомборске болнице.
Ј.Миљуш
