На данашњи дан пре 22 године године почела је НАТО агресија на тадашњу Савезну Републику Југославију и трајала је 78 дана. Напади започети 24. марта око 20 часова увече и трајали су 11 недеља, а према проценама различитих извора у њима је погинуло око 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН. Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
УБИЈЕНИ ЦИВИЛИ, ПОГИНУЛО 79 МАЛИШАНА
Током 78 дана напада, погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, рањено њих 5.173, десетак се и даље воде као нестали. Што се цивила тиче, око 2500 погинулих, теже и лакше рањено је око 6.000, међу којима је било 2.700 деце од којих је 79 погинуло.
Трогодишња Милица Ракић, двогодишњи Марко Симић, једанестомесечна беба Бојана Тошовић, међу најмлађим су жртвама које су настрадале током бомбардовања.
Милица је настрадала 17. априла када је бомба пала на кућу у којој је живела у Батајници и заувек прекинула њено детињство, док је Марко настрадао у Новом Пазару, последњег дана маја, у наручју свог оца, који је покушавао да га заштити.
У нападу 11. априла касетне бомбе и пројектили агресора пали су на село Мерадре у близини Куршумлије и усмртили шесторо мештана, док је рањено њих 23. Међу погинулима су били и малена Бојана и њен отац, док је Марија, мајка несрећене девојчице у седмом месецу трудноће тешко рањена.
Када је реч о материјалној штети, изнети су различити подаци са различитих страна, али се она процењује на више десетина милијарди долара, док ратни губици НАТО у људству и техници никада нису званично објављени.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.
Током 78 дана агресије, у нападима широм наше земље уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.
Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Током агресије лансирано 1.300 крстарећих ракета, изручено 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребљена забрањена муниција са осиромашеним уранијумом. Према НАТО извештају изручено је 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, док подаци Војске Југославије кажу да их је било готово двоструко више.
Последице токсичног и радијационог дејства уранијума на здравље становника Србије још нису озбиљно истражене.
ПОЧЕТКУ НАПАДА ПРЕДХОДИЛИ ПРЕГОВОРИ У ПАРИЗУ И РАМБУЈЕУ
Почетку агресије на нашу земљу, претходили су преговори у Паризу и Рамбујеу о будућем статусу Косова и Метохије, у фебруару и марту.
Учествовали представници Владе Србије и косовски Албанци, уз посредовање изасланика САД, Русије и ЕУ, Кристофера Хила, Бориса Мајорског и Волфганга Петрича.
Крах конференције, после безуспешних преговора, означио је крај настојања да се косовска криза реши мирним путем што је довело до бомбардовања тадашње СР Југославије.
Пошто је Скупштина Србије саопштила одлуку о неприхватању страних трупа на КиМ и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, започети су ваздушни удари на тадашњу СР Југославију.
Деветнаест земаља Алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.
ОКОНЧАЊЕ БОМБАРДОВАЊА
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних војних трупа.
Пошто је генерални секретар НАТО 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч.
Истог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља. После тога јединице Војске Југославије повукле су се са територије КиМ.
Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а вратило се око 800.000 избеглих Албанаца.
