ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛАНЕ СИМИЋ У АПАТИНСКОЈ ГАЛЕРИЈИ

Објављено: 17.06.2021.

 

У апатинској галерији „Меандер“ сутра, 18. јуна 2021. године од 19 часова ће бити отворена изложба слика Милане Симић под називом „Микроидентификација“, а поставка слика ће трајати до 8. јула.

Милана Симић рођена је 1995. године у Приједору, Босна и Херцеговина. Основне студије сликарства завршила је на Академији ликовних умјетности у Требињу 2019. године, у класи професора Саве Пековића. Тренутно је Мастер студент на Академији уметности у Новом Саду, модул сликарство, под менторством Босиљке Зиројевић Лечић. Од 2018. године члан је Удружења ликовних уметника у Приједору. До сада је свој рад приказала на бројним колективним изложбама у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори. Њено самостално излагање обележиле су изложбе у Мостару, Требињу, Бањој Луци, Београду, Крагујевцу и Сомбору. Имала је две публикације у Загребу и Лондону. Учествовала је на фестивалу „Фото фест“ Бар 2017. године и „Еко“ колонији у Широком Бријегу 2017. и 2018. године. Од 2020. године сарађује са Културним центром „Лаб“ у Новом Саду у којем организује изложбе младих уметника из Србије и региона. Миланин уметнички рад односи се на истраживање у пољу слике/објекта и видео инсталације. Тренутно живи и ствара у Новом Саду.

О изложби:

“Основна карактеристика ранијег сликарског рада Милане Симић је употреба тканина различитих обојености, и при томе је овај материјал користила за директно формирање подлоге слике у грађењу апстрактне композиције. На тај начин је овај карактеристични материјал постајао градивни елемент слике, уз све специфичности саме текстуре и квалитета употребљених тканина.

Претходна искуства Милана користи и у свом садашњем уметничком раду, где је сама изведба сада резултат студиознијег рада уз коришћење вишезначних елемената. У средиште интересовања она поставља лични, интимни свет; преиспитивање сопствених емоција које произилазе из односа према људима и свету који је окружује. Сам сликарски процес је сада другачији, она слику „прави“, прилази јој као објекту, третира је скоро као скулпторску форму. Уместо индустријске, неутралне тканине, Милана сада у раду користи стару и изношену одећу, која је припадала и блиским, али и њој непознатим људима. У овом процесу она стару/половну одећу сече и прекраја, разапиње, веже у чворове, преклапа, и све те карактеристичне делове користи као градивни елемент „лика“ – имагинарног портрета или интимних релација. На овај начин Милана ствара сопствене ликовне форме, сопствени ликовни језик/систем који је у функцији истраживања одабране тематике, а која се развија у промишљање о идентитету и социолошким аспектима. У њеном уметничком раду слика постаје апстрахована симбиоза различитих портрета, она носи физички „отисак“ тела учитаних у одећу, али функционише и као процес стварања/грађења симбола људских односа на један специфичан начин, који је читљив у више нивоа.

Ово је истовремено и њено лично истраживање емоција, интимни дијалог са блиским особама посредством материјалних „остатака“ које користи као основну грађу у свом сликарском раду, где из тактилног доживљаја коришћени материјал гради и преводи у вишезначне апстрактне форме.”

проф. Босиљка Зиројевић Лечић